22. jul 2015. godine bio je datum koji će Andrea Mudrić pamtiti zauvek. Jedno lepo letnje popodne, pretvorilo se u tragediju. Andrea je kao suvozač na motoru, u stravičnom sudaru sa automobilom ostala nepokretna. Usledila je hospitalizacija na VMA, operacije, i ta najstrašnija rečenica „nikada više nećete prohodati“.
Od tada je Andreina dijagnoza paraplegija, bar što se fizičkog dela tela tiče. Kada su duh i energija u pitanju, Andrea je sve samo ne osoba sa invaliditetom. Njen mladalački duh tera je da istražuje po internetu kako bi došla do rešenja svog problema. Tretman matičnim ćelijama joj nije doneo pomak u fizičkom oporavku, pa je svojom ustrajnošću, došla do tajlandske klinike Verita Neuro u kojoj su joj ugradnjom aparata u kičmeni stub koji šalje impulse, šanse za hod bolje.
Želja joj je da ima samostalni život, da radi one aktivnosti koje su većini rutinske – kuvanje, spremanje, kvalitetna briga o sebi i svojim ćerkama. Kao da Andrein životini problem nije bio dovoljno težak, a možda upravo zbog tog stresa i brige, majka Eva i Andrea suočile su se sa još jednom ozbiljnom bolešću. Eva je operisala karcinom dojke. Uloge su se zamenile. Sada je Andrea, nepokretna iz kolica, vodila brigu o majci, koja svoju životnu bitku bije od 2019. godine.
Andrea Mudrić ponovo se našla u fokusu kada je Udruženje „Kilometar za osmeh“ organizivalo ultramaraton u trajanju od 30 sati, kroz vojvođanske gradove. Želja da se pomogne, Andrei je preko fondacije „Budi human“ donela finansijska sredstva za nove rehabilitacije koje su od vitalnog značaja.
Obzirom da prihode koje imaju jedva pokriju troškove života, majka i ćerka, Eva i Andrea hrabro idu kroz život, podupirući jedna drugu, sa mnogo snage i ljubavi. U materijalnom smislu nedostaju određena medicinska pomagala, možda bolji pristup i prilagođenost kuće Andreinim potrebama.
Sve što bismo hteli da vam kažemo o ove dve hrabre žene, ne može da stane u kratke televizijske minute, ali Andrea ima šta da doda za kraj, kako bi sebe opisala u sadašnjem trenutku.
