Zavisnost od droge ne poznaje granice, pol, ni godine… Ne bira žrtve prema socijalnom statusu, obrazovanju ili porodičnom poreklu. Dovoljna je jedna doza, jedna znatiželja, da se otvori “začarani krug” koji ima trajne posledice.
Istraživanja pokazuju da većina zavisnika nije počela s namerom da postane rob supstance. Prva droga često dolazi kao deo znatiželje, društvenog pritiska ili pokušaja bekstva od problema – ali hemija tela i uma ne prašta. Droge deluju na centar za nagradu u mozgu, oslobađajući dopamin – hormon sreće i zadovoljstva. Taj osećaj euforije postaje mamac koji mozak pamti i uporno traži ponovo. Sa svakom novom dozom, telo se prilagođava, granica tolerancije raste, a zavisnik gubi kontrolu. U početku misli da može da prestane kad poželi, ali ubrzo počinje da živi samo da bi došao do sledeće doze. Za to vreme porodica, prijatelji, posao i partner padaju u drugi plan.
Zavisnost od droga nije “nedostatak volje“, objašnjavaju stručnjaci, već hronična, recidivirajuća bolest mozga. Nauka je dokazala da narkotici trajno menjaju neuronske veze, naročito one koje kontrolišu motivaciju, nagradu i donošenje odluka. Upravo zbog toga, prestanak uzimanja droge bez stručne pomoći često vodi u fizičku i psihičku agoniju – drhtavicu, bolove, halucinacije, nesanicu i napade panike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 35 miliona ljudi širom sveta pati od poremećaja povezanih s drogama, dok se u Srbiji procenjuje da ima oko 30.000 registrovanih zavisnika, a broj onih koji se ne vode u evidenciji verovatno je višestruko veći.
Posledice zavisnosti ne vide se odmah. U početku, zavisnik deluje “sasvim normalno“ – obavlja sve svoje aktivnosti, ide na posao i funkcioniše neometano u društvu. Kako bolest napreduje, telo i psiha počinju da se “raspadaju”. Heroin, kokain, amfetamini, ekstazi, LSD, sintetičke droge – svaka od njih ostavlja različite tragove, ali zajednički imenitelj je uvek isti: propadanje.
Srbija, kao tranziciona zemlja, poslednjih godina beleži porast zloupotrebe droga, posebno među mladima. Prema istraživanjima Instituta „Batut“, svaka treća osoba uzrasta između 15 i 24 godine probala je neku psihoaktivnu supstancu, a sve češće su u opticaju i sintetičke droge koje se mogu poručiti putem interneta. Najčešće korišćene supstance među mladima su marihuana, ekstazi i amfetamini, dok su heroin i kokain i dalje prisutni u takozvanoj “uličnoj” populaciji.
Zavisnost ne dolazi sama, upozoravaju nadležni. Uz nju često idu kriminal, prostitucija i nasilje. Da bi obezbedili novac za sledeću dozu, mnogi zavisnici se okreću krađama, prevarama, a neretko i dilovanju. Zbog toga se droga ne posmatra samo kao zdravstveni, već i kao bezbednosni i socijalni problem. Stručnjaci napominju da je težak put ka izlečenju, posebno zbog straha od priznanja, pa do reakcije i podrške društva. Umesto stigmatizacije i osude, potrebni su razumevanje, edukacija i sistem podrške koji sprečava da se mladi uopšte susretnu s drogom.
Droga ne ubija samo telo – ona ubija dostojanstvo, ljubav i snove, a izlečenje nije samo pitanje medicine, već i humanosti. Suočiti se sa zavisnošću znači priznati da niko nije imun i da svaka borba za život – pa i ona protiv droge – počinje rečima: “Treba mi pomoć.”
View this post on Instagram
