Budžet Srbije u plusu u odnosu na plan: Deficit manji, javni dug pod kontrolom

Srbija je u prvih devet meseci ove godine ostvarila deficit republičkog budžeta od 75,8 milijardi dinara, što je gotovo duplo manje od planiranog. Prema podacima Ministarstva finansija, planirani minus iznosio je 152,2 milijarde dinara, što znači da su javne finansije trenutno stabilnije nego što se očekivalo.

Ukupni prihodi budžeta iznosili su 1.636,4 milijarde dinara, dok su rashodi bili 1.712,2 milijarde, a samo u septembru zabeležen je deficit od 11,5 milijardi.

- Advertisement -

Najveći deo prihoda i dalje dolazi iz najstabilnijih izvora – PDV-a, akciza i poreza na dobit. Od ukupno 168,7 milijardi naplaćenih prihoda u septembru, čak 80,3 milijarde donosi PDV, 31,2 milijarde akcize, a 17,2 milijarde porez na dobit. Neporeski prihodi iznosili su 18,5 milijardi dinara, dok su donacije donele dodatnih 1,7 milijardi.

Sa rashodovne strane, najviše novca odlazi na plate zaposlenih u javnom sektoru (49,6 milijardi dinara) i transfere fondovima socijalnog osiguranja – Fondu PIO, Fondu zdravstvenog osiguranja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje (30,5 milijardi). Kapitalni izdaci, koji podrazumevaju ulaganja u infrastrukturu, iznose 27,2 milijarde dinara, dok su troškovi socijalne zaštite 17 milijardi. Na robe i usluge izdvojeno je 15,1 milijarda, za otplatu kamata 13,8, a za subvencije 12,2 milijarde dinara.

Zanimljivo je da je na nivou celog državnog sektora ostvaren primarni suficit od 63,6 milijardi dinara, što znači da su prihodi, bez uračunatih kamata, bili veći od rashoda.

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 38,11 milijardi evra, što je 43% bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na avgust, kada je dug bio 38,23 milijarde evra (43,1% BDP-a), zabeleženo je blago smanjenje i nominalnog iznosa i udela u BDP-u.

To znači da se Srbija trenutno nalazi ispod granice od 60% BDP-a, koju kao gornju preporučuje Evropska unija, što pokazuje da zemlja ima stabilan nivo javnog duga i dobru fiskalnu poziciju uprkos globalnim ekonomskim pritiscima.

Ekonomisti ocenjuju da ovakav rezultat potvrđuje efikasnije upravljanje javnim finansijama i rast prihoda, dok bi u narednim mesecima fokus trebalo da bude na očuvanju fiskalne discipline i usmeravanju kapitalnih ulaganja ka projektima koji podstiču privredni rast.

Izvor: Ministarstvo finansija