Srpska pravoslavna crkva danas, 24. novembra, obeležava praznik Svetog kralja Stefana Dečanskog, poznatog i kao Mratindan.
Ovaj praznik donosi niz običaja i verovanja, a poseban značaj ima uloga domaćina kuće, koji, prema narodnom predanju, na ovaj dan mora da preuzme sve kućne poslove kako bi obezbedio dobru godinu za celu porodicu.
Stefan Uroš III Nemanjić, poznatiji kao Stefan Dečanski, bio je sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Proživeo je život pun iskušenja – otac je naredio da ga oslepe, a sin da ga udave. Pri oslepljenju mu se, prema predanju, javio Sveti Nikola i obećao da će mu povratiti vid, što se i dogodilo nakon pet godina zatočeništva u Carigradu. U znak zahvalnosti, Stefan je podigao manastir Visoki Dečani, jedan od najvažnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture.
Na ovaj dan povezano je mnogo narodnih običaja:
Kult vuka: Prema starom verovanju, Sveti Mrata okuplja vukove i određuje koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu tokom zime, kako bi šteta bila minimalna. Zbog toga je običaj da se ovce ne izvode iz tora.
Predskazivanje zime: Veruje se da ako je na Mratindan vedar dan, predstoji hladna i mrazovita zima. Ako je maglovito, zima će biti promenljiva.
Kućni poslovi: Domaćin kuće na ovaj dan preuzima sve kućne obaveze kako bi obezbedio prosperitet porodici. Ako to ne učini, veruje se da će godina biti nepovoljna.
Šta se ne sme raditi?
Na Mratindan važe i zabrane: ne daje se ništa iz kuće, ne prede se vuna, ne pere se veš, a obućari i krojači ne rade. Ove zabrane su deo verovanja da ne bi trebalo „odnositi sreću iz kuće“ na ovaj sveti dan.
Uz to, veruje se da je ovaj praznik posebno pogodan za molitvu Svetom Stefanu Dečanskom, posebno kod problema sa očima, jer se smatra čudotvorcem i zaštitnikom vida.
Praznik Mratindan podseća na važnost vere, tradicije i običaja u očuvanju porodične sreće i blagostanja.
