Drugi dan Vaskrsa, u narodu poznat kao Vaskršnji ponedeljak, obeležava se širom Srbije kao neradni dan i nastavak praznične radosti.
Time zvanično započinje Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa i nosi posebnu simboliku u pravoslavnom kalendaru.
Ova sedmica poznata je i kao Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi, ali i kao Bela ili „trapava“ sedmica, jer se tokom nje ne poste ni sreda ni petak, što je neuobičajeno za pravoslavni postni kalendar. Upravo zbog te „nepostne“ prirode, ova nedelja je vreme gozbi, okupljanja i duhovne radosti.
Domaćinstva širom zemlje danas nastavljaju sa dočecima rodbine, prijatelja, kumova i komšija, a svakog gosta dočekuje obojeno jaje – simbol života i vaskrsenja. U mnogim mestima organizuju se litije i praznična okupljanja, dok se u manastiru Hilandaru, nakon jutarnje liturgije, monasi tradicionalno iznose ikonu Bogorodice Trojeručice van manastirskih zidina, predvodeći prazničnu povorku.
Vaskršnji utorak, koji sledi, prema narodnom verovanju, smatra se jedinim „dobrim“ utorkom u godini, dok se za Svetlu sredu veruje da ako nebo bude zvezdano, predstoji izuzetno rodna godina.
U duhu praznika, vernici nastavljaju sa slavljenjem Hristovog vaskrsenja, a Svetla nedelja pruža priliku za radost, zajedništvo i povratak tradicionalnim vrednostima.
