Najnovije analize međunarodnih klimatoloških institucija ukazuju da se ozonski omotač, uprkos ranijim procenama o dugotrajnom oštećenju, zaista nalazi na stabilnom putu oporavka.
Ovo poboljšanje je, smatra se, direktna posledica globalnih mera koje su stupile na snagu nakon potpisivanja Montrealskog protokola, kada su države širom sveta zabranile ili drastično smanjile upotrebu supstanci koje razaraju ozon, poput CFC i HCFC jedinjenja. Zahvaljujući tim odlukama, koncentracije štetnih hemikalija u atmosferi već decenijama su u opadanju.
Stručnjaci Svetske meteorološke organizacije (WMO) navode da se uočava postepeno zatvaranje ozonske rupe iznad Antarktika, kao i povećanje ukupne količine ozona u stratosferi na globalnom nivou. Iako tempo oporavka nije ujednačen i zavisi od regiona, očekuje se da će ozonski sloj iznad severne hemisfere dostići nivo iz 1980-ih oko 2040. godine, dok će Antarktik, kao najosetljivije područje, taj nivo verovatno dostići tek oko 2066. Međutim, naučnici naglašavaju da je reč o dugoročnom procesu koji zahteva stalno praćenje.
Istovremeno, WMO upozorava da klimatske promene ostaju važan faktor koji može uticati na brzinu oporavka. Povećanje vodene pare u stratosferi, intenzivniji vulkanski događaji, kao i nove supstance koje se koriste kao zamena za zabranjene freone, predstavljaju dodatne izazove. Ipak, prema trenutno dostupnim podacima, globalne mere zaštite atmosfere pokazale su izuzetnu efikasnost i smatraju se jednim od najuspešnijih primera međunarodne ekološke saradnje.
Izvor: geographical.co.uk
