Zamenica direktora juče imejlom obavestila lekare da je Ambulanta za reproduktivnu medicinu počela da radi i da pacijentkinje, koje se šalju u Novi Sad, obavezno moraju da budu evidentirane i u pomenutoj subspecijalističkoj ambulanti u Subotici
Branko M. Žujović
Branka Milisavljević, pomoćnica direktora subotičke bolnice za operativna pitanja i organizaciju, juče je imejlom obavestila kolege da je Ambulanta za reproduktivnu medicinu i vantelesnu oplodnju počela da radi i da će blagovremeno biti obavešteni kada Centar za vantelesnu oplodnju takođe počne da radi.
O osnivanju Centra za vantelesnu oplodnju u Subotici govori se deceniju i po. Do sada je za ovaj centar, koji još uvek ne ispunjava osnovne uslove za početak rada, obezbeđeno više stotina hiljada evra.
Podsetimo, pomenuti centar je, bez dozvole Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, svečano bio otvoren šestog februara 2020. godine, uoči tadašnjih izbora i ekspresno je zatvoren nakon njih. Tada je, zvanično, objašnjeno da je centar zatvoren zbog epidemije kovoda 19, iako su sve zdravstvene ustanove, u okviru kojih se obavljaju vantelesne oplodnje, nastavile da rade.
Ovoga puta, slučajno ili ne, opet uoči predstojećih izbora u Subotici počinje da radi Ambulanta za reproduktivnu medicinu i vantelesnu oplodnju u kojoj će, za sada, da evidentiraju pacijentkinje koje se svejedno upućuju u Novi Sad.
Čemu služi ta paralelna evidencija pomenutih pacijentkinja u subotičkoj bolnici, koju pominje dr Milisavljević u svom imejlu, kada su one već evidentirane u zdravstvenom sistemu Doma zdravlja i u Ginekološkoj klinici u Novom Sadu?
Treba li to paralelno evidentiranje u javnosti Subotice, uoči izbora, da stvori iluziju da se pacijentkinje na neki način već “upućuju” u Suboticu, kao da Centar za vantelesnu oplodnju već radi?
Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je krajem 2020. godine našu redakciju zvanično obavestilo da je Centar za vantelesnu oplodnju u Subotici februara te godine bio otvoren bez neophodnih dozvola.
Pomenuti centar zvaničnu dozvolu za rad od Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja dobio je avgusta prošle godine, iako nema potrebne stručnjake, o čemu je naš portal izveštavao.
Prema važećim propisima (Član 4, Stav 2 Pravilnika o bližim uslovima i načinu podnošenja zahteva za obavljanje biomedicinski potpomognute oplodnje), svaki centar za vantelesnu oplodnju mora da ima namanje dva biologa koja su prošla dvogodišnje usavršavanje i imaju iza sebe pedeset izvršenih samostalnih vantelesnih oplodnji, što u Subotici, barem u ovom trenutku, nije slučaj.
Odeljenje za genetiku u Subotici ima dva biologa, ali oni nisu prošli pomenuto usavršavanje.
Došavši do ovih saznanja, naša redakcija je prosledila pitanja Upravi za biomedicinu, ali nam odgovori, uprkos obećanju da ćemo ih dobiti, do sada nisu stigli od pomenute uprave, ali ni od subotičke bolnice, ni od dr Aleksandra Radulovića koji predvodi pokušaj da se u Subotici otvori Centar za vantelesnu oplodnju.
Prema saznanjima redakcije, Republički fond zdravstvenog osiguranja za ovu godinu nije planirao da izdvoji sredstva za subotički Centar za vantelesnu oplodnju upravo zbog nedostatka kadrova. Direktorica subotičke filijale ovog fonda, Olivera Radnić, nije odgovorila na naš imejl koji smo joj prosledili, želeći da svoja saznanja potvrdimo i zvanično.
U ovogodišnjem Uputstvu za sporovođenje lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje piše da su ustanove u Srbiji, u kojima će se ova vrsta lečenja obavljati o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja tokom ove godine, klinike za ginekologiju i akušerstvo univerzitetskih kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, te Ginekološko-akušerska klinika „Narodni Front“ u Beogradu i Služba za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Valjevu.
Opšta bolnica Subotica sa svojim Centrom za vantelesnu oplodnju ne pojavljuje se među ovim ustanovama, iako je za ovu godinu, prema saznanjima naše redakcije, tražila novac iz budžeta za 70 vantelesnih oplodnji. Jedina bolnica u kojoj se obavlja vantelesna oplodnja nalazi se u Valjevu.