Ovoga vikenda Bajmok su posetili autori međunarodnog projekta iz Zagreba, pod nazivom „Baština odozdo i Drežnica: Tragovi i sjećanja“. Istraživački projekat traje već nekoliko godina i postao je trajni fokus ovih mladih istraživača i stručnjaka. Oni su vreme proveli u druženju sa potomcima ljudi koji su rođeni u Drežnici, kolonizacijom došli na ove postore ili, još živih, koji se sećaju odlaska iz zavičaja.
Sve je počelo sasvim slučajno. Rad na projektu započela je Sanja Horvatinčić, istoričarka umetnosti iz Zagreba koja je svoj završni rad bazirala na spomenicima i herojima iz Narodno -oslobodilačkog rata. Vođena rečima jednog od drežničkih partizana, Filipa Maravića Pipe, da je „U Drežnici svaki kamen spomenik“ Sanja je istraživanje proširila i na mnoge druge oblasti. Pridružili su joj se i arhitekte, vizuelni umetnici, ali i etnolozi – antropolozi, čime je istraživanje i projekat dobio široku dimenziju.
Ivona Grgurinović provela je sa stručnim timom vreme u Drežnici, u razgovoru sa malobrojnim ljudima koji su ostali u tom divljem, tihom, ali i šumovitom delu. Ti, koji su ostali, čuvaju priče o ratu i životu, prepričavaju ih i kao svedočanstvo, ostavljaju generacijama posle njih.
Aneta Vladimirov, ispred Srpskog narodnog vijeća, radi na očuvanju kulture sećanja, bila je oduševljenja prijemom u Bajmoku. Potomci Drežničana pomno su je slušali u svom izlaganju. Ona je sveprisutna u medijima kad je u pitanju Jasenovac, antifašistička liga, ali i aktivistkinja u očuvanju zaštite spomeničke baštine.
Jačinu veza ljudi koji su kolonizacijom došli na ove prostore naselivši Bajmok nije moguće izmeriti, ali ni rečima opisati. U Drežnici, koja se teritorijalno nalazi u Hrvatskoj, sada živi oko 500 ljudi, dok u Bajmoku oko dvestotinjak Drežničana oseća tu duboku povezanost sa zavičajem. Specifičan akcenat, govor, rečnik, ali i duša povezani su u iskonskom pripadanju, čak i onih koji nikada nisu bili u Drežnici ili su bili tek nekoliko puta.
Zahvaljujući prvenstveno Dušanu Raduloviću, administratoru Fejsbuk grupe „Bajmok Drežnica“ koji se povezao sa grupom „Drežnica: Tragovi i sjećanja“, naučnom istraživačkom ekipom iz Hrvatske, i koji na taj način čuva te krhke i dragocene veze ljudi sa zavičajem, Drežničani iz Bajmoka imali su priliku da svedoče o sećanjima iz svog zavičaja, ali i izraze svoje duboko zadovoljstvo što se o njihovom kraju i njima priča i u ovim vremenima.
Da društvene mreže u ovom slučaju postoje kako bi zajednicu Drežničana držale na okupu i za buduće generacije, ali i bile svojevrsno svedočanstvo u vidu slika, priča o porodicama i zaostavština potomcima i na ovaj način – govori Dušan Radulović. Dušan Drežnicu nosi u srcu i taj ponos što pripada ovoj grupi pokazuje uz nesebičan i dobrovoljan svakodnevni rad, koji je prepoznat sada i van granica Srbije.
