Humanitarno-ekološka akcija „Čepom do osmeha” bavi se sakupljanjem plastičnih čepova, a radi pomoći i pružanja podrške deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom. Sakupljeni čepovi bivaju transportovani u reciklažne centre, a ostvarenim novčanim sredstvima kupuju se različita namenska pomagala. Do sada je sakupljeno preko 500 tona plastičnih čepova i obezbeđeno 56 pomagala za decu širom Srbije.
Plastični čep je samo jedan simbol. Simbol koji označava negovanje volonterskog duha, humanost, solidarnost, empatiju, ali i brigu o zaštiti životne sredine i želju da podstičemo edukaciju o separaciji otpada i reciklaži. Sa odvajanjem plastičnog čepa u domaćinstvu, zapravo smo postavili osnove i usadili naviku za vršenjem primarne selekcije otpada. Kao što i proizvodi koje svakodnevno koristimo u različite namene imaju različite oblike, tako i otpad, koji kod nas u Srbiji, uglavnom, ide u jednu kantu, sastavljen je od različitih materijala.
Da bi se uspešno reciklirao, potrebno ga je razdvojiti. Krenuli ste od malog čepa, ali napravili ste veliku promenu! Reciklažom otpada radi proizvodnje, na primer, bio-goriva, u velikoj meri ćemo umanjiti efekat staklene bašte.
Efekat staklene bašte je sada već svima poznat pojam. Sunčeva svetlost prirodno stiže do Zemlje, gde se jedan deo zračenja apsorbuje, a jedan deo ponovo zrači u atmosferu. Efekat staklene bašte je zagrevanje koje nastaje kada određeni gasovi iz Zemljine atmosfere zadrže zračenje, poput zidova staklene bašte i reflektuju ga ponovo ka Zemlji, što dovodi do porasta temperature na planeti.
U atmosferi postoji nekoliko gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, a ljudi svojim delovanjem povećavaju njihovu koncentraciju. Najprisutniji su ugljen-dioksid i metan. Najveći izvor emisije ugljen-dioksida je sagorevanje fosilnih goriva, a on se oslobađa i tokom
industrijskih procesa i eksploatacije zemljišta. Emisije metana su znatno manje, ali je on u stanju da zadrži više toplote.
Naučnici su utvrdili da je upravo industrijsko zagađenje glavni „krivac“ za sve tanji ozonski omotač. Supstance koje ga najviše uništavaju su takozvani haloni i freoni, koji imaju primenu kao rashladno sredstvo u zamrzivačima, frižiderima, klima uređajima i aparatima za gašenje
požara. Kakva ironija: zagrevamo planetu sve više, a onda se rashlađujemo na sve načine i tako u krug!
Razvoj industrije i saobraćaja, porast populacije, povećana proizvodnja električne i toplotne energije, faktori su koji doprinose pokretanju emisije gotovo svih gasova sa efektom staklene bašte. Nasuprot tome, biljke nam pomažu da se situacija uravnoteži, zahvaljujući
njihovoj osobenosti da fotosintezom uzimaju ugljen dioksid, a oslobađaju kiseonik. Okean, takođe, apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha.
Nažalost, povećana koncentracija ugljen-dioksida u okeanu menja kvalitet i sastav vode, a samim tim utiče na život organizama koji u njemu žive. Razne biljne i životinjske vrste sve više izumiru. Mnogima, možda, deluje da porast temperature za 1,5-4,5 stepena Celzijusa na 100-150 godina i nije toliki problem, međutim, globalni porast temperature bi toliko uticao na uslove života na našoj planeti, da on jednog dana više i ne bude moguć.
Organizacija „Čepom do osmeha“ trudi se da motiviše ljude i skrene pažnju da kroz svakodnevne aktivnosti čuvamo životnu sredinu, razvrstavamo otpad u svom domaćinstvu, recikliramo, koristimo gradski prevoz ili vozimo bicikl. Saobraćaj je jedan od glavnih zagađivača. Imamo primere dobre prakse – Novi Sad je prvi grad u Srbiji čija je gradska uprava sugrađanima ponudila mogućnost kupovine bicikala kroz subvencije. Zasađivanjem novih sadnica, izgradnjom više zelenih površina, naročito u urbanim sredinama, vozeći bicikl, korišćenjem gradskog prevoza ili pešačenjem smanjujemo emisiju štetnih gasova i štitimo našu planetu.
U akciji „Čepom do osmeha“ učestvuje više od dve hiljade aktivnih volontera i dvadeset pet angažovanih koordinatora u svim većim gradovima zemlje. Koordinatori za grad Suboticu su Marijana Vidović, njen suprug Goran i sinovi Miloš i Luka Vidović.
Za sve informacije u vezi sa akcijom „Čepom do osmeha“, građani se mogu obratiti na brojeve centrale – 069/31-13-100 i 069/31-13-107, imejlom na: [email protected], posredstvom društvenih mreža „Fejsbuk“ i „Instagram“, ili putem internet-stranice cepomdoosmeha.org.rs.
Spisak mesta na kojima Subotičani mogu da ostave sakupljene čepove:
Naselje Prozivka
– Mesna zajednica Bajnat
– Dm drogerie markt
– Stambena zajednica Braće Radić 156
– Restoran „Babys“
Naselje Ker
– Benzinska pumpa „Euro-Petrol“ u Ulici Otmara Majera
– Restoran „Dvor“
Teslino naselje
– Restoran „Rene“
– Zdrava hrana „Taki plus“
– Samousluga „Crni Džo“
Naselje Aleksandrovo
– Apoteka Ogranak 16
Centar grada
– Apoteka „Higija Su“
– Zdrava hrana „Sunčev cvet“
– Dm drogerie markt na Korzou
– Apoteka Ogranak 2, kod Sinagoge
– Zdrava hrana „Bioteka“, kod Mlečne pijace, u dvorištu
– Knjižara „ForA4“ u Arsenija Čarnojevića
– Glavna autobuska stanica, čekaonica
– Ambulanta kod Željezničke stanice
– Dispanzer (dečije, školsko, zubno odeljenje i odeljenje ginekologije)
– Apoteka Ogranak 17, Matije Gupca
Novo selo
– Buket i Paket
– Samousluga „TIM market“
Mali Bajmok
– Samousluga „IT Dora“
– Dm drogerie markt u Stop shop-u