“Čiste seče, koje dozvoljavaju ulazak harvestera u zaštićeno područje, treba da budu zakonom zabranjene”, poručuje Jelena Grujičić
Neformalno udruženje građana “Zaštitimo šume Subotice”, koje predvodi naša sagovornica Jelena Grujičić, obavestilo je subotičku javnost da će Javno preduzeće “Vojvodinašume” uskoro osrganizovati još jednu sadnju mladica crnog bora, pozvavši volontere da se priključe ovoj akciji.
Najavljenom sadnjom mladica crnog bora biće okončana sadnja za 2021/22. godinu. Gde će i kada biti organizovana sadnja i hoće li volonteri iz Vaše organizacije, ali i ostali građani, ponovo moći da učestvuju?
Grujičić: Sadnja koju je najavilo Javno preduzeće “Vojvodinašume” najavljena je za 5. februar, naravno ako vremenski uslovi to budu dozvolili. Svi zainteresovani Subotičani pozvani su da učestvuju u akciji pošumljavanja na površini od 1,3 hektara. Sastanak je zakazan za 9 časova, kod jezera na Tresetu, a pošumljava se odsek 78b, u blizini jezera. Rečeno nam je da će biti posađeno između 1.500 i 2.000 sadnica crnog bora.
U odgovoru na pitanje naše redakcije, Vojvodinašume navele su da je krajem prošle godine održan sastanak sa predstavnicima građana i da se govorilo o proceduri koju treba sprovesti, ako se pokaže da subotičku šumu nastanjuju neke od zaštićenih vrsta, pre svega imajući u vidu gljive. Šta možete reći o proceduri koja je pomenuta i hoćete li započeti taj postupak ove godine?
Grujičić: Ne bih se baš izjašnjavala ispred organizacije ili kao predstavnica građana. Mi smo, prosto, grupa pojedinaca koja, trenutno preko društvenih mreža, želi sa svojim sugrađanima da podeli što veći broj informacija i podataka u vezi sa našom subotičkom šumom. Za ovaj predeo, sve informacije se, što je logično, traže od nadležnih javnih preduzeća i institucija, a ima ih bar tri, da ih sada ne nabrajamo, što dosta otežava ceo proces. Imamo upravljača ovim predelom, zatom one koji gazduju, oni koji kažu šta je zaštićeno, a šta nije, i tako u krug.
Vojvodinašume su nam dale sve informacije o njihovim budućim planovima i drago nam je da su na našu inicijativu primetili jednu od zapuštenih parcela, to je upravo pomenuta parcela 78b koja će biti pošumljena, gde su godinama ranije posečena stabla bora. Odlučili su da pomenutu parcelu uvrste u dodatni plan pošumljavanja.
Na pomenutom sastanku, pored teme gljiva i cele procedure beleženja njihovih staništa, koja je sa naše strane već pokrenuta, izrazili smo veliko negodovanje i protivljene čistim sečama koje su i dalje u planu, a verujemo da znatno ugrožavaju biodiverzitet ovih šuma. Smatramo da je neverovatno da niko ne pominje gljive u planovima upravljanja i gazdovanja i prosto time treba da se obustavi svaki plan seče, dok se ne izvrši stručni monitoring ovih strogo zaštićenih vrsta.
Do koje bi mere stepen zaštite subotičke šume mogao da bude podignut?
Grujičić: Ovo je vrlo složeno pitanje, jer trenutno imamo zaštićene šume koje se eksploatišu u privredne svrhe i u statusu su privrednih šuma. Šume treba da se održavaju i paze, treba da postoje sanitarne i proredne seče, koje će održavati vitalnost šume, kontrolisati potencijalne bolesti, širenje invazivnih vrsta i slično. Ali, čiste seče, koje dozvoljavaju ulazak harvestera u zaštićeno područje, treba da budu zakonom zabranjene. Kažem to iz jednog čistog razloga: upravljač ovim područjem, Palić-Ludaš, u Planu upravljanja do 2030. godine, strana 15, kaže da je čovek i njegov neadekvatan boravak u šumama jedan od ključnih faktora koji ugrožava PIO Subotička peščara. Kako onda utiče na naš predeo prisustvo harvestera?
Vojvodina ima manje od 7 odsto površine pod šumama. Seča ne bi trebalo ni da se obavlja. Ovo što imamo, treba da se zaštiti najvećim stepenom zaštite i da se krene u pošumljavanje. Ne zaboravimo da je posečeno 70 hektara šume, a da će biti posađeno jedva 6 hektara. Međutim, koliko treba vremena mladom drvetu da se primi u ovim klimatskim promenama, a koliko vremena treba da se poseče zrelo drvo? Kažem ,,zrelo”, samo u šumarskom kontekstu.
Može li se reći da sada postoji kanal komunikacije između građana, pre svih ekoloških aktivista i Vojvodinašuma?
Grujičić: Moje mišljenje je da komunikacija mora da postoji. To je obaveza svih nadležnih institucija. Kažemo popularno ekološka svest, ali hajde da to nazovemo ljubav ka našoj prirodi, šumi, rekama, zemlji, životinjama. Ona je počela da raste u Srbiji, zbog čega mi je drago, ali nekako smo svi uvideli da će borba biti dugoročna i samo neko ko je uporan može da se izbori za svoja prava. Svaki građanin ima prava na zdravu životnu sredinu i ima pravo da je brani. Ko će čuvati subotičke šume, nego sami Subotičani?
Predstoji nova seča obnove subotičke šume. Hoće li Vojvodinašume ovoga puta blagovremeno najaviti te aktivnosti uz obrazloženje io detaljnom planu seče i pošumljavanju koje bi trebalo da usledi i kakva će uloga Vaše organizacije biti u pogledu nadzora i kontrole?
Grujičić: Rečeno nam je na sastanku da nije posečen ceo planirani deo odseka belih topola i da će se to nastaviti, ali nije nam poznato kada tačno. To je seča obnove, tako da nema pošumljavanja, već se sama šuma obnavlja iz žila posečenih stabala. Jedino što imam da kažem na ovu dalju seču jeste: zar stvarno nije dovoljno 70 hektara posečenog? Kao Subotičanka poručujem: posekli ste dosta!