Šume Subotičko-horgoške peščare su toliko mikološki neistraženo stanište da se mogu opkladiti da bismo, kada bi se uradila ozbiljna mikološka istraživanja, pronašli više od jedne vrste koja bi prvi put bila zabeležena kod nas, a ko zna, možda i više.
Gljive u subotičkoj šumi ne uživaju nikakvu zaštitu, jer nisu ni registrovane, a prilikom šumarskih planskih dokumenata nisu uzete u obzir, te im gazdovanje šumama samim tim nije prilagođeno
Branko M. Žujović
Mog sagovornika Slobodana Bjelajca upoznao sam tokom nedavnog obilaska subotičke šume, dogovorenog petog oktobra, na okruglom stolu naše redakcije u Infostud habu. Jedan od zaključaka pomnutog okruglog stola bio je da građani, zajedno sa predstavnicima Vojvodinašuma, obiđu teren i uvere se u stanje šume.
Tokom obilaska, naišli smo na pregršt veoma zanimljivih gljiva, a Bjelajac se istakao kao njihov vrstan poznavalac.
Bjelajac je rođen pre nešto malo više od tri decenije u Virovitici. Zbog dobro poznatih prilika na području bivše Jugoslavije u to vreme, odrastao je u Đerdapu, tačnije Tekiji.
Treću beogradsku gimnaziju završio je odličnim uspehom, a potom i Šumarski fakultet Univerziteta u Beograd, smer Šumarstvo, gde je stekao zvanje diplomiranog šumarskog inženjera.
Godinu dana radio je za firmu “Foresting”, prikupljajući na terenu podatke namenjene izradi Posebnih osnova za gazdovanje šumama. Od 2016. do 2018. godine radio je u Nacionalnom parku Đerdap. Tvrdi da je odatle proteran.
Nakon odlaska iz Nacionalnog parka Đerdap, Bjelajac zarađuje za život fizičkim radom i istražuje svet gljiva. Poseduje više sertifikata iz oblasti zaštite šuma, strastveni je gljivar, poznavalac gljiva i kako kaže mikolog poluamater. Osnovao je i uređuje “Fejsbuk” stranicu “Gljive Đerdapa” kao i neformalno udruženje građana “Mikološko društvo Đerdap”.
Kakve gljive pronalazimo u subotičkoj šumi?
Bjelajac: Spisak vrsta gljiva koje se javljaju u Predelu izuzetnih odlika “Subotička peščara” ne postoji! Niko od dosadašnjih upravljača nije našao za shodno da ih istraži i popiše. Prilikom posete predstavnika Gljivarskog društva “Novi Sad” vašoj peščari, 17. oktobra ove godine, utvrđeno je da su subotičke šume stanište više vrsta gljiva sa spiska strogozaštićenih u Republici Srbiji.
Baršunasta panjevčica, Tresetište
Na tu listu svrstano je 38 od desetina hiljada vrsta gljiva koja se javljaju kod nas, a posle svega dva izlaska na teren, u trajanju od po nekoliko sati, znamo da je peščara dom najmanje četiri strogzaštićene vrste gljiva!
Pored ovih, izuzetno vrednih nalaza, zabeleženo je, na žalost za sada samo fotografijom, nekoliko vrsta koje bi mogle da budu prvi put zabeležene u Srbiji. Ta mogućnost samo upućuje na važnost i neistraženost ovog specifičnog peščarskog ekosistema.
Pored tih, manje poznatih, nama strastvenim gljivarima interesantih vrsta, ovdašnje šume obiluju kvalitetnim jestivim vrstama , kao što je borova slinavka (Suillus granulatus), mikorizna sa borovima, zatim saprofiti bukovača (Pleurotus ostreatus) i zimska panjevčica (Flammulina velutipes), ali i mnoge druge.
Koje su nove vrste pronađene i zašto su one posebno zaštićene ili bi trebalo da budu?
Bjelajac: Strogozaštićene vrste koje sam do sada zabeležio sa kolegama gljivarima, kao i meštanima raspoloženim za saradnju su: Geastrum fornicatum (Huds.), zatim gnezdasta zvezdica, Geastrum schmidelii Vittad, odnosno patuljasta zvezdica, Myriostoma coliforme (Dicks.) Corda – miriostoma, bronzana zvezdica i Battarrea phalloides (Dicks.) Pers. – batarea.
Borova slinavka
Pretpostavljeno je prisustvo pete strogozaštićene vrste peščarskog strška (Phallus hadriani Vent), no to još nije potvrđeno.
Napominjem da su ove vrste, zbog svoje retkosti i ugroženosti, pod najvećim stepenom zaštite koje neka vrsta može imati pred zakonom u Srbiji, da su registrovane tokom svega dva terenska obilaska od po nekoliko sati, vaninstitucionalno. Prvi terenski izlazak organizovalo je Gljivarsko društvo “Novi Sad”, na poziv meštana, a drugi sam odradio na poziv građanske inicijative “Zaštitimo šume Subotice” koju predvodi Jelena Grujičić, pred terenski sastanak sa Vojvodinašumama.
Zna li se nešto detaljnije o petoj, nepoznatoj vrsti čije je prisustvo registrovano?
Bjelajac: Ako mislite na vrstu koju smo pominjali kao privi put zabeleženu u Srbiji, nema novosti, jer na žalost još nemamo uzorak iste. Jedna od tih vrsta je iz roda Callistosporium. Šume Subotičko-horgoške peščare su toliko mikološki neistraženo stanište da se mogu opkladiti da bismo, kada bi se obezbedila sredstva i uradila ozbiljna mikološka istraživanja, pronašli više od jedne vrste koja bi prvi put bila zabeležena kod nas, a ko zna, možda i više.
Na koji način će gljive biti zaštićene u subotičkoj peščari, nakon obilaska šume koji je sa Vojvodinašumama organizovala pomenuta inicijativa građana?
Bjelajac: Trenutno stanje je sledeće: gljive nisu registrovane, pa onda nema ni problema u pogledu njihove zaštite. Faktički, ne uživaju nikakvu zaštitu jer nisu ni registrovane, prilikom šumarskih planskih dokumenata nisu uzete u obzir, iako su morale da budu, poput registrovanih strogozaštićenih vrsta biljaka i životinja, te im gazdovanje šumama samim tim nije prilagođeno.
Gaestrum fornicatrum
Prilikom čiste seče na povrišinama od po nekoliko hektara nema ni govora o nekakvoj zaštiti. Naša otkrića smo prezentovali na sastanku, lično sam predložio direktoru Marku Marinkovića da pošalje svoje biologe da sami, sve zvanično, registruju i ujedno naprave fantastičan marketinški potez.
Koje su najotrovnije gljive subotičkih šuma?
Bjelajac: Zabeležili smo smrtnonosnu vrstu Galerina marginata, narodnog naziva mala smrt, a tu je i zelena pupavka, Amanita phalloides.
Imaju li neke otrovne gljive svoje dvojnice?
Bjelajac: Nisam pobornik termina “dvojnice”, iz prostog razloga što različiti ljudi primećuju različite detalje, pa tako neki mešaju gljive koje je drugima nepojmljivo pomešati. U peščari je prisutna otrovna gljiva čiji narodni naziv upućuje na to da je dvojnica – zavodnica, Ophalotus olearius, koju neuki berači pomešaju sa lisičarkom. Naglašavam da se iz prirode beru i u ishrani koriste samo one pečurke za koje smo sto odsto sigurni kojoj vrsti pripadaju.
Da li je u Subotici potrebno udruženje poznavalaca gljiva, nazovimo to tako?
Bjelajac: Mišljenja sam da je veoma potrebno i da bi postojanje Gljivarskog društva bilo opštekorisno. U koliko ima zainteresovanih za osnivanje, pozivam ih da mi se obrate, bilo na lični profil na Facebooku, bilo putem facebook stranice koju uređujem “Gljive Đerdapa” .
Kako Vam se čine gljive iz subotičke šume u poređenju sa drugom peščaarama, na primer Deliblatskoj?
Bjelajac: Kako već rekoh, Predeo izuzetnih odlika Subotičko-horgoška peščara je mikološki neistraženo stanište, prave retkosti tek treba otkriti.