Humanitarno-ekološka akcija „Čepom do osmeha” bavi se sakupljanjem plastičnih čepova, a radi pomoći i pružanja podrške deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom. Sakupljeni čepovi bivaju transportovani u reciklažne centre, a ostvarenim novčanim sredstvima kupuju se različita namenska pomagala. Do sada je sakupljeno preko 500 tona plastičnih čepova i obezbeđeno 56 pomagala za decu širom Srbije.
Plastični čep je samo jedan simbol. Simbol koji označava negovanje volonterskog duha, humanost, solidarnost, empatiju, ali i brigu o zaštiti životne sredine i želju da podstičemo edukaciju o separaciji otpada i reciklaži. Sa odvajanjem plastičnog čepa u domaćinstvu,
zapravo smo postavili osnove i usadili naviku za vršenjem primarne selekcije otpada.
Udruženje „Čepom do osmeha” razgovaralo je sa predstavnicima Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada o aktuelnoj temi, o zelenim krovovima. Termin „zeleni krov” obuhvata širok spektar karakteristika i pojmova, uključujući krovno zelenilo, ekološke krovove, krovne vrtove, žive krovove, vegetacione krovove, krovnu poljoprivredu. Rast stanovništva i porast urbanizacije okarakterisali su poslednje decenije i predviđa se da će do 2050. godine dve trećine ljudi živeti u gradovima. Zeleni krovovi, kao takvi, igraju značajnu ulogu u urbanim sredinama, gde intenzivna urbanizacija povećava potražnju za vodom, energijom i hranom i, uglavnom, ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Zeleni krovovi predstavljaju različita rešenja za krovove u izgradnji i postojeće krovove na različitim stambenim i poslovnim jedinicama, koji sadrže ili podržavaju takozvane zelene sisteme/zelene zajednice. Zeleni krovovi mogu transformisati nepropusne površine krovova zgrada u multifunkcionalne prostore i često se smatraju snažnim alatom koji pomaže u suočavanju sa gubitkom urbanih zelenih površina. Na primer, u Čikagu za narednih deset godina će biti formirano čak 360 zelenih krovova, uključujući i Milenijum park od neverovatnih 9,7 hektara, napravljen na krovu parking garaže, koja ima mesta za 2.2 automobila.
Na zelenim krovovima mogu da se sade različite vegetacijske vrste. Iako postoje sličnosti među zelenim krovovima, svaka instalacija je jedinstvena. Stoga će se svi navedeni detalji o tehničkim performansama razlikovati u zavisnosti od regiona, klime, zgrade, dizajna i tipa Zeleni krovovi pružaju višestruke usluge ekosistema uključujući smanjenje oticanja urbanih oborinskih voda, temperature gradova i potrošnje energije zgrada i u skorije vreme povećanjem efikasnost krovnih solarnih panela, zbog njihovog efekta hlađenja. Oni mogu da poboljšaju biodiverzitet, smanje koncentraciju CO2 i zagađenje vazduha i priguše buku.
Konačno, zeleni krovovi u velikoj meri doprinose mnogim ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj istovremeno poboljšavajući i kvalitet životne sredine i dobrobit ljudi. U kontekstu globalnih promena, višeslojni zeleni krov predstavlja važan strateški alat, koji se može
prilagoditi brzom razvoju grada sledeći održiv i pametan put.
Postoje neka fundamentalna razmatranja kada je planiranje zelenog krova u pitanju i mnogo faktora koji će uticati na njegov uspeh. Zakonska regulativa u pogledu zelenih krovova, kao takva, još uvek nije strogo definisana. Za sada, procedure koje se bave ovom temom su mahom u obliku standarda, vodiča ili svojevrsnih uputstava. Npr. Bazel se danas smatra jednim od gradova koji imaju najveću površinu zelenih krovova, jer je primenom regulative u oblasti izgradnje uspostavio obavezu primene vegetacije na krovovima.
Kada pričamo o ekonomskim benefitima, mora se istaći da je to složena problematika koja uključuje dugoročnu analizu troškova i koristi. Pojedine segmente benefita po životnu sredinu, a pogotovo sociološke benefite je izuzetno teško kvantifikovati. Ono što su dosadašnja istraživanja pokazala jeste da su početni ,investicioni troškovi zelenih krovova u poređenju sa konvencionalnim svakako veći (100 do 400 EUR/m2). Međutim, vek trajanja je višedecenijski i mahom dvostruko duži u poređenju sa konvencionalnim krovovima. Sa druge strane, dokazano je da se mikroklima oko objekta poboljšava: manje je zagrevanje, doprinosi se uklanjanju zagađujućih materija iz vazduha, deo atmosferskih padavina se zadržava uzrokujući manje pojava plavljenja u urbanim sredinama. Takođe, ovakvi krovovi su se pokazali odličnim u zaštiti od požara i gradske buke. Vrednost nekretnine sa zelenim krovom raste prema sadašnjim podacima do 10%, a očekuje se uzlazni trend. Ovakve instalacije i izvedbe otvaraju veliki broj radnih mesta na globalnom nivou.
Značaj ovakvih ekoloških rešenja se sve više uviđa i 6. 6. 2020. globalno je obeležen prvi Dan zelenih krovova!
Autori: dr Dragana Tomašević Pilipović i dr Đurđa Kerkez, vanredni profesori Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i deo tima Green Architecture in Serbia, Branislav Trudić, International Specialist – Forest Biodiversity.
U akciji „Čepom do osmeha“ učestvuje preko 2000 aktivnih volontera i 25 angažovanih koordinatora u svim većim gradovima zemlje. Koordinatori za grad Suboticu su Marijana Vidović, njen suprug Goran i sinovi Miloš i Luka Vidović.
Za sve informacije u vezi sa akcijom „Čepom do osmeha“, građani se mogu obratiti na brojeve centrale – 069/31-13-100 i 069/31-13-107, imejlom na: [email protected], posredstvom društvenih mreža „Fejsbuk“ i „Instagram“, ili putem internet-stranice cepomdoosmeha.org.rs.
Spisak mesta na kojima Subotičani mogu da ostave sakupljene čepove:
Naselje Prozivka
– Mesna zajednica Bajnat
– Dm drogerie markt
– Stambena zajednica Braće Radić 156
– Restoran „Babys“
Naselje Ker
– Benzinska pumpa „Euro-Petrol“ u Ulici Otmara Majera
– Restoran „Dvor“
Teslino naselje
– Restoran „Rene“
– Zdrava hrana „Taki plus“
– Samousluga „Crni Džo“
Naselje Aleksandrovo
– Apoteka Ogranak 16
Centar grada
– Apoteka „Higija Su“
– Zdrava hrana „Sunčev cvet“
– Dm drogerie markt na Korzou
– Apoteka Ogranak 2, kod Sinagoge
– Zdrava hrana „Bioteka“, kod Mlečne pijace, u dvorištu
– Knjižara „ForA4“ u Arsenija Čarnojevića
– Glavna autobuska stanica, čekaonica
– Ambulanta kod Željezničke stanice
– Dispanzer (dečije, školsko, zubno odeljenje i odeljenje ginekologije)
– Apoteka Ogranak 17, Matije Gupca
Novo selo
– Buket i Paket
– Samousluga „TIM market“
Mali Bajmok
– Samousluga „IT Dora“
– Dm drogerie markt u Stop shop-u