Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom prethodne godine zabeleženo je više od 1.800 slučajeva krađa u kojima su osumnjičeni maloletnici. Jednu trećinu čine deca mlađa od 14 godina odnosno krivično neodgovorna lica.
U periodu za nama registrovan je veliki broj broj učenka osnovnih i srednjih škola koji su uhvaćeni u prodavnicama, školama i na ulici u pokušajima ili izvršenim krađama. Iako naizgled sitni prestupi, stručnjaci upozoravaju da iza takvog ponašanja stoje dublji problemi koji se ne smeju ignorisati. Krađe najčešće uključuje slatkiše, garderobu, mobilne telefone i novčanike. Mali je broj registrocanih razbojništava odnosno upotrebu nekog oružja prilikom pljačke, već se to uglavnom svodi na takozvano džeparenje.
Nije strano ni da maloletnici udruženo, zarad ostvarivanja cilja, fizički napadnu neko lice kako bi uzeli novac i druge vredne predmete. Međutim, ono što najviše zabrinjava jeste porast organizovanih krađa među grupama maloletnika, pri čemu se često koriste i društvene mreže za koordinaciju.
Motivi krađa među maloletnicima variraju, objašnjavaju socijalni radnici. Navode da postoje tri osnovna motiva: siromaštvo, zanemarivanje od strane roditelja i dosada. Mališani koji žive u finansijski nestabilnim porodicama krađu vide kao jedino rešenje, dok deca koja žive u disfunkcionalnim porodicama upravo na taj način daju znak da im je potrebna pomoć. Najbezazleniji motiv je dosada odnosno zabava – u praksi bi to značilo da maloletnik na taj način želi da se pokaže u društvu i da privuče pažnju vršnjaka.
U mnogim slučajevima, krađe predstavljaju prvi korak ka delinkventnom ponašanju. Ako se ne prepozna i ne zaustavi na vreme, dete lako može skliznuti ka težim oblicima prestupništva – nasilju, vandalizmu, pa čak i zavisnostima. Ma koji da je motiv, to ne menja činjenicu da je počinjeno krivično delo i da postoje adekvatne kazne. Ipak, šta je sa decom koja su mlađa od 14 godina i koja, prema Krivičnom zakoniku naše zemlje, ne mogu snositi krivičnu odgovornost. To, međutim, ne znači da su njihovi postupci bez posledica. U slučajevima kada policija evidentira maloletnog prestupnika, pokreće se postupak u saradnji sa centrima za socijalni rad.
U pitanju su takozvani „vansudski postupci“, koji za cilj imaju vaspitne mere – upozorenja, savetovališni rad, uključivanje u psihološke radionice ili pojačan nadzor roditelja. Pre nekoliko meseci registrovan je povećan broj teških krađa u Nišu, a policija je saopštila da iza toga stoje maloletnici. Najmlađi među njima ima 14, a najstariji 17 godina. Prestonička policija kaže da se, skoro svakodnevno, susreće sa maloletnicima koji gužve u javnom prevozu koriste upravo za krađe. Ni naš grad nije izolovan slučaj, a statistički podaci pokaziju da iza svake desete krađe stoje maloletnici.
Jasno je kakve su posledice, objašnjeno je šta može biti uzrok, ali šta je rešenje? Psiholozi kažu da je to edukacija i udružen rad svih ključnih elemenata u životu jednog deteta (porodica, okruženje i škola). Ma koji da je motiv maloletnika – neophodno je da se o tome razgovara i da im se pruži podrška, uz podršku stručnjaka, kako bi indukovali koje su posledice njihovog ponašanja i kako bi iskorenili takve pobude.
Napominju da odrasli ne smeju da zatvaraju oči pred problemima i da je neophodno da budu uključeni u život svog deteta – da li u ormaru ima novi stvar za koju mu nisu dali novac, sa kim se druži, kako provodi svoje vreme i da li ima promene u ponašanju.
Ne zaboravite, deci je neophodna podrška i pažnja odraslih i rad na tome daje dugoročnu investiciju jednom društvu jer će uz takav pristup, kada porastu, stasati u dobre ljude.
