Dve decenije od ubistva 13-godišnje Tamare Ivanović

Prošlo je 20 godina od kada je ubijena 13-godišnja devojčica iz Batajnice, a počinilac je pre zločina osuđivan za teška krivična dela. Tamara Ivanović krenula je tog 21. novembra 2005. godine kući iz škola. Prema podacima koji su bili dostupni javnosti dete je primetilo muškarca koji je pao i pokušala je da mu pomogne.

Izgled „pijanca“ bio je samo mamac Dragana Nikolića koji je bio poznatiji kao Čombe. On je tada izvadio kuhinjski nož i detetu naneo smrtonosne povrede, nalazi obdukcije pokazali su da je devojčica imala 19 uboda u predelu leđa i grudi. Počinilac je pobegao sa mesta zločina, a jedan član porodice je pronašao telo devojčice. Kako su tih godina prenosili mediji, porodica se zabrinula jer Tamara nikada nije kasnila, pozivali su je putem mobilnog telefona ali odgovora nije bilo – oko pola deset sati uveče pronađeno je telo devojčice i nož kojim je počinjen zločin.

- Advertisement -

Javnost je dodatno bila uznemirena zbog činjenice da je počinilac od ranije poznat policiji – bio je višestruki prestupnik. U zatvorima je „ležao“ zbog ubistva, obljube i krađa. Sa svega 26 godina osuđen je na 12 godina robije zbog ubistva, nakon izdržane kazne zatvršio je pet meseci iza rešetaka zbog pokušaja silovanja. U trenutku zločina za njim je tragala pančevačka policija jer u maju iste godine počinio obljubu nad devojčicama od 12 i 14 godina. Za ubistvo male Tamare osuđen je na tada najstrožu kaznu – 40 godina.

Tokom suđenja branio se da je bio pijan i da je, iz njegove perspektive, devojčica izgledala kao napadač te da nije reč o ubistvu nego odbrani. Ipak, veštaci su ustanovili da osoba koja je u teškom alkoholnom stanju ne bi mogla da počini takvo krivično delo odnosno da ga izvrši na takav način jer je kod deteta konstatovan veliki broj povreda za čije nanošenje je bila neophodna velika snaga koju, osoba pod desjtvom alkohola koju je Nikolić tvrdio da je imao, ne bi mogla da počini.

Mediji su prenosili detalje suđenja, kao i reakcije okrivljenog aludirajući da nijenim gestom, rečju ili mimikom nije pokazao da se kaje za počinjeno delo. Sve i da jeste – to neće vratiti jedan ugašeni život. Da nije ubijena 21. novebra 2005. godine Tamara bi danas imala 33 godine.

Upravo ovakvi slučajevi kojih nije malo u našoj kriminalističkoj istoriji pokazuju da je za najteža krivična dela, posebno počinjena deci i nemoćnim licima, neizbežna kazna doživotnog zatvora. To je, kako smatraju stručnjaci, jedina sigurnost da neće biti višestrukih prestupnika na ulici. Osim doživotne robije za ljude koji su počinili takva dela, neophodan je i rad na prevenciji, a sve sa ciljem da se na vreme otkriju devijantne osobe, da se sa njima radi u meri u kojoj je moguće popraviti njihovu svest i da budu pod „budnim okom“ nadležnih organa. Neophodno je, upozoravaju psiholozi, da se radi sa decom koja pokazuju ekstremno nasilno ponašanje jer je to „znak pored puta“ da im je pomoć potrebna.

Napominju da maloletnici koji u najranijem uzrastu imaju tendencije da zlostavljaju životinje, vršnjake koji su fizički slabiji od njih ili nemoćna lica upravo sutra, ukoliko se sa njima ne radi, mogu da izrastu u ljude koji su spremni da naude drugima. Prevencija je, kako napominju, ključ.