Od početka godine u Srbiji je ubijeno 15 žena, podaci su beogradske Sigurne kuće. Femicid predstavlja ubistvo žena ili devojčica samo zbog njihovog pola, a kao termin ga je popularizovala autorka Dijana Rusel. U širem smislu to se odnosi na ubijanje žena u kontekstu patrijarhalnih društaca, dok ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše kao „ubistvo žena samo zato što su žene“.
Ključne karakteristike takvih zločina su motiv, specifični oblici koji obuhvataju ubistvo u kontekstu porodičnog nasilja, kao i motivom koji je najčešće povezan sa mržnjom prema ženama i nastojanjem da se one terorom dovedu u podređeni položaj. U periodu od 1. januara do 31. decembra 2024. godine Autonomni ženski centar je zabeležio najmanje 17 ubistava žena u porodično-partnerskom ili u kontekstu koji po svojim karakteristikama predstavlja rodno zasnovano. Navode da među ženama žrtvama femicida tokom prošle godine nije bilo devojčica i devojaka mlađih od 18 godina.
Statistički podaci pokazuju da su žene, koje su izgubile život na takav način, ranije prijavljivale nasilje ili je okolina bila upoznata sa činjenicom da je žena bila žrtva fizičkog ili psihičkog nasilja. 25. novembar obeležava se kao Međunarodni dan borbe protivc nasilja nad ženama, ali stručnjaci koji se bave ovom temom kažu da je to otvoreno pitanje 365 dana u godini. Napominju koliko značajnu ulogu ima društvo i to kroz banalne primere – ukoliko komšija iz susednog stana čuje glasnu muziku, smeh ili zabavu velika je šansa da će
pozvati policiju jer to remeti njegov mir. Ipak, ukoliko iz istog stana umesto muzike čuje jauke, svađu ili udarca – neće pozvati policiju, a sve pod parolom “To su njihove privatne stvari”. Prema rečima stručnjaka i aktivista koji se bave bezbednosti žena, to je svačija stvar i dužnost svakog člana jednog društva je da pomogne.
Napominju da žene koje trpe nasilje imaju strah da prijave nasilnika. Razloga je, prema zvaničnim podacima Sigurne kuće, mnogo – strah za život, briga da li će biti zaštićene, borba za porodicu, materijalna stabilnost i slično. Iz Autonomnog ženskog centra navode da je muško nasilje nad ženama svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Napominju da je važno znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe.
U godini koja je na izmaku Srbija je doživela 15 gubitaka žena, a njih su ubili njihovi sinovi, tadašnji ili bivši partneri. Najmlađa među njima imala je 39, a najstarija 72 godine. Uglavnom su lišene života u porodičnom domu. Femicid, kao najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja prema ženama, još uvek nije inkriminisan kao posebno krivično delo, upozoravaju iz NVO. Napominju i da nezavisno telo za praćenje i analizu femicida, u skladu sa Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i preporukama Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za nasilje prema ženama, nije formirano.
View this post on Instagram
