Ministarstvo finansija objavilo je podatke o kretanju javnog duga, u koji spada i garantovani dug koga čine krediti koje su podigla javna preduzeća i lokalne samouprave, a čije vraćanje garantuje država, piše Biznis.rs.
Na kraju marta ove godine, prema podacima Uprave za javni dug, ukupan iznos garantovanog duga iznosi 212 milijardi dinara ili 1,8 milijardi evra, a najviši iznos garancija izdat je za Srbijagas, ukupno 635,2 miliona evra, što je nešto više od trećine ukupne sume. Na drugom mestu po visini su garancije date Elektroprivredi Srbije (EPS), i to u iznosu od 544,8 miliona evra.
U budžetu za 2024. inače stoji da Srbijagas i ove godine može da računa na 230 miliona evra garancija za finansiranje „kapitalnih investicija za razvoj distributivne mreže, uključujući merne stanice kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji“.
Kada je reč o kreditima koje Srbijagas već otplaćuje, prema podacima iz ovogodišnjeg budžeta, samo ove godine za otplatu rata koje dospevaju na osnovu 25 aktivnih pozajmica, potrebno je obezbediti 177,5 miliona evra – gotovo koliko i za sve kredite koje je za infrastrukturne projekte odobrila kineska Export-Import banka.
Tome treba dodati i oko 1,1 milijardu dinara, kolika je vrednost dve ovogodišnje rate kredita u domaćoj valuti koje je Srbijagas podigao kod AIK i UniCredit banke.
Srbijagas se uglavnom zadužio kod domaćih banaka, pa osim kod AIK i UniCredit banke, gde su krediti odobreni u domaćoj valuti, ima devizne kredite kod Banca Intesa, OTP, NLB Komercijalne, Raiffeisen i Banke Poštanske štedionice.
Tim novcem Srbijagas finansira projekte poput izgradnje gasovoda do Severne Makedonije, Bugarske i Mađarske i razvoja lokalnih gasovoda, ali se zaduživao i za likvidnost.
EPS, sa druge strane, ove godine od države može da računa na garancije radi finansiranja revitalizacije Vlasinskih hidroelektrana (92 miliona evra), izgradnje vetroparka Kostolac (65 miliona evra), ali i izgradnje hidroelektrane Buk Bijela (250 miliona evra), revitalizacije „Đerdapa 2“ (213 miliona evra), kao i revitalizaciju hidroelektrana Bistrica i Potpeć (ukupno 100 miliona evra).
Država je spremna da garantuje i zaduživanje EPS-a od 135 miliona evra kod Azijske investicione banke za izgradnju solarne elektrane Klenovnik.
Kada je reč o postojećem garantovanom dugu EPS-a, on vredi ukupno 544,8 miliona evra.
Ove godine dospevaju rate kredita za likvidnost, poboljšanje poslovanja, ali i izgradnju „zelenih“ kapaciteta koje je EPS podizao kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) ukupne vrednosti 60,7 miliona evra, dok će platiti i ratu od nešto više od šest milijardi japanskih jena (oko 37 miliona evra) za kredit Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) kojim finansira izgradnju postrojenja za odsumporavanje za TE „Nikola Tesla“.
Statistika garantovanog duga ukazuje i na to da su „železničke kompanije“ na kraju marta knjižile 211 miliona evra pozajmica iza kojih stoji država, dok je ukupno 185,8 miliona evra garantovani dug Puteva Srbije.
Trocifren iznos garantovanih dugova pojavljuje se i u kategoriji „lokalnih samouprava“, kojima država garantuje 144 miliona evra duga.
Struktura garantovanog javnog duga u iznosu od 1,8 milijardi evra na kraju marta je takva da 1,34 milijardi evra spada u javni, a 495,5 miliona evra u unutrašnji dug.
Pozajmice Srbijagasa u vrednosti od 450 miliona evra čine lavovski deo unutrašnjeg duga (zaduživanja na domaćem tržištu). U unutrašnji dug spadaju još i garantovane pozajmice Skijališta i Elektrodistribucije Srbije.
Izvor: Biznis.rs, Nova Ekonomija
