Ištvan Sajko zauzima posebno mesto u savremenoj umetnosti Subotice i šireg regiona zahvaljujući prepoznatljivom slikarskom izrazu, posvećenosti i autentičnom likovnom jeziku koji je razvijao tokom više od četiri decenije stvaralaštva.
Rođen u Čonoplji, školovan u Novom Sadu i Zagrebu, a profesionalno formiran u Subotici, Sajko je pripadao onoj generaciji umetnika koja je uspela da spoji tradiciju, ličnu poetiku i moderne tokove slikarstva. Njegove slike nose tihu, ali snažnu emotivnu energiju, bilo da prikazuju gradske motive, prizore iz prirode, simboličke predmete ili prizore koji se graniče sa apstrakcijom.
U njegovim radovima prepoznaje se osećaj za atmosferu, svetlost i prostor. Sajko je umeo da običnim motivima, poput bicikla, urbanih fasada, napuštenih dvorišta ili predmeta svakodnevice, udahne slojevitost i značenje. Njegova platna često odišu melanholijom i meditativnom tišinom, pozivajući posmatrača da zastane, uspori i uroni u likovni svet koji je stvarao pažljivo, nežno i promišljeno. Upravo ta sposobnost da „obično“ pretvori u poetsko i metaforično činila je njegovo slikarstvo prepoznatljivim i dragocenim.
Sajko je bio prisutan na likovnoj sceni kao umetnik koji dosledno neguje sopstveni izraz, ne podilazeći trendovima. Njegova dela su godinama bila deo kolektivnih i samostalnih izložbi i predstavljala su Suboticu na kulturnoj mapi regiona. Bio je član ULUV-a i umetnik koji je živeo od slikarstva, što dodatno govori o njegovoj istrajnosti, disciplini i profesionalizmu. Njegovo stvaralaštvo ostavilo je značajan trag u kulturnoj baštini Subotice jer je kroz svoje motive, kolorit i osećaj za ambijent uspevao da prenese duh vremena i mesta u kojem je živeo.
Otvaranje spomen-izložbe u Gradskom muzeju Subotice predstavlja omaž umetniku koji je za sobom ostavio opus vredan poštovanja. To je prilika da se javnost ponovo susretne sa atmosferom njegovih platna, da se osvrne na put kojim je prošao i da prepozna mesto koje mu pripada u lokalnoj umetničkoj istoriji. Sajkova dela nisu samo slike: ona su zapisi o senzibilitetu, prolaznosti, sećanju i lepoti svakodnevnog, i upravo u tome leži njihov trajni značaj. Njegova dela, lične predmete mogu da se pogledaju u Gradskom muzeju do kraja godine.
