Na današnji dan, pre dve godine, ubijen je 13-godišnji Andrej Simić. Njega je, u svom domu, lišio života vršnjak. Prema izveštajima na telu maloletnika konstatovano je 37 uboda. U obdukcionom nalazu opisano je da je ubijeni dečak zadobio ubodne rane na glavi, vratu, grlu, dušniku, grudnom košu, plućnom krilu, trbuhu i jetri, potvrdili su njegovi roditelji.
Za medije su naveli i da su konstatovane povrede nekoliko pršljenova i povredu potiljka. Ubodne rane su bile na rukama i šakama, kao i na natkolenici. Motiv ubistva do danas nije zvanično utvrđen, a kako su kasnije saopštili roditelji ubijenog dečaka počinilac je imao kolekciju noževa i ranije je imao agresivno i atipično ponašanje. Reč je o tragediji koja se dogodila svega nekoliko meseci posle masovnog ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Pošto je počinilac najtežeg krivičnog dela, u trenutku zločina, imao manje od 14 godina zakon ga tretira kao dete i kao takav nije krivično odgovoran. Protiv njega nije pokrenut nijedan krivični postupak, dok se njegovim roditeljima na teret stavlja krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica, kao i teško delo protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu. U tom slučaju, pošto ne postoje kazne, mogu biti izrečene mere zaštite i staranja koje su u nadležnosti Centra za socijalni rad i porodičnog suda. U slučaju najtežeg krivičnog dela, koji do 2023. godine nije pamtila naša kriminalistička istorija, maloletni počinioci smešteni su na psihijatrijsko lečenje.
Situacija je drugačija ukoliko dete navrši 14 godina, jer tada spada u grupu maloletnika i postaje krivično odgovorno. Zakon tada prepoznaje dve grupe – mlađe maloletnike starosti od 14 do 16 godina i starija maloletnike starosti od 16 do 18 godina. Mlađi maloletnici mogu krivično da odgovaraju, ali im ne može biti izrečena zatvorska kazna. Umesto toga izriču se vaspitne mere odnosno pojačan nadzor roditelja, zabrana posećivanja određenih mesta, upućivanje u vaspitni dom i slično. Kod takvih kazni cilj nije sankcija već pozitivan uticaj na vaspitanje, rad sa detetom i promena na bolje. Sa druge strane stariji maloletnici, osim izricanja mera, mogu dobiti i zatvorsku kaznu.
Reč je o posebnom, maloletničkom, zatvoru i takva kazna se izriče samo za teška krivična dela kada struka proceni da vaspitne mere nisu dovoljne. Svakako osoba, ma koje delo počinila, dok ne navrši 21 godinu ne može dobiti najstrožu kaznu naše zemlje i godine koje će provesti u maloletničkom zatvoru su znatno drugačije u odnosu na osobe starije od 21 godine. Tragedija koja je pogodila porodicu Simić je nemerljiva i pravda, ma kakav zakon bio, ne može biti zadovoljena jer je ugašen život jednog deteta. Ono što, prema rečima stručnjaka, može biti urađeno je sprečavanje da se takve tragedije ponove. Navode da je neophodno da se društvo i struka zapitaju šta je dovelo do toga i da se radi na prevenciji.
Psiholozi upozoravaju da svako dete, koje ima devijantno ponašanje, to jasno pokazuje i da je, pre svega na porodici, da to prepozna i adekvatno reaguje. Samo rad sa decom koja imaju problem može dovesti do toga da se ovakve tragedije ne ponove. Podsećaju da nijedan počinilac najtežeg krivičnog dela nije postao devijantan u kasnijim godinama i da je rad na najmlađima upravo ulaganje u bezbednu budućnost.
U našoj zemlji je i dalje “tabu tema” razgovor sa psiholozima i psihijatrima, a izbegava se i tema mentalnog zdravlja. Ne zaboravite – kao što možete da imate poteškoće sa bilo kojim organom, možete imati i sa dušom. Važno je napomenuti da na tome može da se radi i da, ukoliko je neko stanje definisano kao nepromenjeno, uz adekvatan rad može biti kontrolisano. “Ulaganje” u mentalno zdravlje predstavlja trajnu “investiciju” jednog društva i omogućava da mladim naraštajima, u amanet, ostavite zdraviju i bezbedniju sredinu.
U znak sećanja na dečaka koji je tragično izgubio život, sa ciljem da se takva tragedija nikada ne ponovi, a njegovo ime ne zaboravi – Andrej Simić (2010-2023).
