Hrvatsko nacionalno veće (HNV) u Subotici održalo je konferenciju za novinare povodom najave da će Predškolska ustanova „Naša radost“ Upravno odboru predložiti raskid ugovora o korišćenju novoizgrađenog objekta „Anđeli čuvari“ u Tavankutu, namenjenog programu na hrvatskom jeziku.
Objekat, koji je u potpunosti finansirala Vlada Republike Hrvatske sa 860.000 evra, trebalo je da bude prvi vrtić u Vojvodini čiji bi rad u celosti bio organizovan na hrvatskom jeziku.
Predsednica HNV-a Jasna Vojnić izjavila je da je „nakon dve godine zajedničkog rada, dogovora i sprovedenih aktivnosti“ stiglo obaveštenje da se plan menja.
„Dve godine je sve teklo po zajednički usaglašenom planu sa Gradom Suboticom i Predškolskom ustanovom ‘Naša radost’, a sada, na samom završetku projekta, najpre dobijamo obaveštenje da se menja jezička struktura vrtića, a odmah zatim i da je istekla privremena upotrebna dozvola. Mi želimo samo da dobijemo odgovor – zašto je vrtić na hrvatskom jeziku problem?”, rekla je Vojnić.
Ona je dodala da je „objekat u potpunosti izgrađen sredstvima Republike Hrvatske za program na hrvatskom jeziku“, te da „Republika Srbija nije obezbedila jednake uslove za sve svoje građane“.
„Ovaj vrtić stoji prazan, i to nije pitanje administracije, niti tehničkih dozvola. Ovo je pitanje poverenja, odgovornosti i diskriminatornog odnosa prema hrvatskoj zajednici, kao i kršenja međunarodnih obaveza – uključujući Okvirnu konvenciju Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina i sporazum između Hrvatske i Srbije iz 2004. godine“, naglasila je Vojnić.
„Nažalost, ovo više nije pitanje jedne administrativne prepreke – nego pokazatelj da se hrvatska zajednica u Srbiji još uvek tretira kao ukras u priči o multikulturalnosti. Kada treba da se time hvalimo svi govore o različitostima, o zajedništvu, o toleranciji. A kad hrvatska zajednica traži da to zajedništvo postane stvarnost, naiđemo na zid“, poručila je predsednica HNV-a.
Vojnić je ocenila da je problem „duboko političke prirode“ i da je odluka o obustavi dogovora doneta bez realnog osnova.
„Dobili smo informaciju da direktor ‘Naše radosti’ namerava da Upravno odboru predloži raskid ugovora pod obrazloženjem da je istekla privremena upotrebna dozvola. Međutim, to je samo tehnički dokument koji se obnavlja nakon probnog rada, i sva potrebna dokumentacija je već prikupljena. Reč je o formalnosti koja se može rešiti u roku od nekoliko dana, ali je iskorišćena kao izgovor da se čitav projekat zaustavi.“
Govoreći o kadrovskim kapacitetima, Vojnić je demantovala tvrdnje da u Subotici nema dovoljno vaspitača sa znanjem hrvatskog jezika:
„Trenutno imamo 15 zaposlenih u vrtićima u Subotici i okolini koji imaju hrvatski kao nastavni jezik, a ukupno 30 licenciranih vaspitača sa jezičko-stručnom spremom. Za otvaranje jedne grupe u Tavankutu potrebna su svega dva vaspitača. Dakle, objašnjenje da nema kadra jednostavno nije tačno.“
Na konferenciji su govorili i roditelji dece iz Tavankuta. Dubravko Bilinović rekao je da roditelji već godinama ukazuju na problem infrastrukture i da se „Tavankut sistematski zapostavlja u gradskim budžetima“.
„Nije problem samo vrtić – mi već godinama molimo za kanalizaciju, za vodovod, za osnovne uslove života. Naša deca trenutno borave u objektu ‘Petar Pan’, gde jedna grupa na hrvatskom jeziku boravi u hodniku, a zidovi su puni buđi. To nije dostojno ni dece ni roditelja“, rekao je Bilinović.
Siniša Sekulić, takođe roditelj iz Tavankuta, opisao je svakodnevne teškoće:
„Mi svaki dan vozimo decu i po 20 kilometara do drugih vrtića, prolazimo pored praznog objekta koji je građen upravo za nas. Ne tražimo ništa više, samo da se otvori i da nam objasne zašto se ovo odlaže. Nije nikome jasno zašto naša deca moraju da putuju, dok novi vrtić propada zaključan.“
Predsednica HNV-a je naglasila da slučaj Tavankut „nije lokalno pitanje, već simptom odnosa države prema nacionalnim manjinama“.
„Ovo nije samo problem hrvatske zajednice u Tavankutu. Ovo je pitanje položaja svih nacionalnih manjina u Srbiji. Vidimo da se prema nama postupa selektivno, dok Hrvatska, na primer, ulaže milione evra u projekte za srpsku manjinu. Samo prošle godine, Vlada Hrvatske izdvojila je 22 miliona evra i gradi 40 kulturnih centara za Srbe, dok Srbija za Hrvate izdvaja 150 hiljada evra. Ako govorimo o reciprocitetu – njega nema“, izjavila je Vojnić.
Dodala je da je „odnosi Srbije i Hrvatske stagniraju i da se međuvladin odbor, koji bi trebalo da razmatra probleme manjina, nije sastao već pet godina“.
„Kada se u Hrvatskoj dogodi incident prema manjinama, kao ovaj u Splitu,država odmah reaguje. Kada se to dogodi ovde, mi u medijima čitamo da smo sami krivi. Nema zaštite, nema razumevanja, nema volje“, rekla je.
Vojnić je poručila da HNV neće odustati od borbe da vrtić „Anđeli čuvari“ bude otvoren u skladu s početnim dogovorom i da će koristiti sve diplomatske i pravne mehanizme:
„Predstavnici Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske već su uputili notu Vladi Srbije. U kontaktu smo s predstavnicima Evropske unije i insistiraćemo da se ovaj slučaj razreši na način koji vraća poverenje i poštovanje osnovnih prava.“
Predsednica HNV-a je potvrdila da je objekat u vlasništvu Župe Presvetog Srca Isusova u Tavankutu, koja je potpisala pismo namere s PU „Naša radost“. „Vrtić neće propasti. Zgrada je nova, kvalitetna, i mi ćemo, ako treba, tražiti nova rešenja – bilo kroz novi ugovor, bilo kroz partnerski model sa župom. Ali objekat će služiti svojoj svrsi, za našu decu“, naglasila je.
Na pitanje da li je moguć kompromis u vidu dvojezičnog programa, Vojnić je rekla da je to neprihvatljivo:
„Neprihvatljivo je da objekat koji je u celosti finansirala Vlada Republike Hrvatske, i to za program na hrvatskom jeziku, sada bude dodeljen za mešovite grupe. Hrvatska zajednica ima dovoljan broj dece i potrebu za vrtićem u kojem će deca od najranijeg uzrasta učiti i razvijati se na maternjem jeziku.“
Za kraj, Vojnić je istakla da slučaj Tavankut mora postati povod za ozbiljan politički dijalog između Srbije i Hrvatske:
„Ovo više nije tehničko pitanje, ovo je test iskrenosti međudržavnih odnosa. Ako se ne možemo dogovoriti oko dečjeg vrtića, kako ćemo graditi poverenje u bilo čemu drugom?“.
