Gradski muzej u Subotici predstavlja predmet meseca – glinenu lulu!
Izabrana lula najverovatnije potiče iz 19. veka, po tipu je lula sa uskim vratom. Dužina joj je 6,5 cm, dakle ima kratak vrat. Oznaka proizvođača na luli je „F.ANHALZER”, što ukazuje na to da najverovatnije potiče iz radionice koja je bila aktivna u Theresienfeldu kraj Beča.
Sama lula je tanka i nije preterano ukrašena. Od ukrasa su jedino uočljive tanke linije i „biserni” motivi koji su karakerisali elegantnije lule. Primećuje se oksidacija na određenim delovima lule, što ukazuje da je mogla imati na ložištu metalni (bakarni) poklopac i bakarni prsten u koji se stavljao kamiš.
Navedno ukazuje da je ovaj predmet mogao pripadati nekom imućnijem čoveku.
Na našim prostorima se pušenje lule pojavilo tokom 17 veka, za vreme turske vlasti. Donet iz Amerike, duvan je imao velikog uticaja na društveni život Evrope. Samo pušenje ili konzumiranje duvana nije bilo samo uživanje, već je ukazivalo i na društveni status pojedinaca.
Čak se spominje i njegova upotreba u lekovite svrhe – da bi uklonio neprijatan zadah iz usta. Pušenje lule, najpre prihvaćeno među članovima visokog društva, postalo je deo druženja i zabave. Pušenje duvana se među širim krugovima stanovništva proširilo krajem 18 i početkom 19 veka.
Uzgajanje i konzumiranje duvana se raširilo među muškom populacijom, a sama lula je postala jedan od simbola muškosti. Pušenje lule je podrazumevalo ceo proces u koji su spadali: punjenje, pušenje i na kraju čišćenje lule. Bio je to jedan dugačak proces uz druženje u društvu. Nakon Prvog svetskog rata je zamenjen pušenjem cigareta, što je zapravo pokazatelj ubrzanog načina života.
Tekst: Andor Horvat, etnolog-pripravnik.