INTERVJU Miroslav Matković: Gradonačelnik nije pokazao iskrenu želju da pomogne (VIDEO)

“Smatram da su policijske metode, kojima jesam bio izložen, nepotrebne i suvišne. Ukoliko Bakić uputi izvinjenje prihvatiću ga, zato što smatram da je ovo znatno veća stvar od odnosa na koji on pokušava sve ovo da svede…”

Branko M. Žujović

Za vreme protesta subotičkih poljoprivrednika muva je mogla da se čuje kako leti preko raskrsnice kod Patrije i Štrosmajerovom ulicom. Niko nije, baš tada i baš tuda, žurio u bolnicu na pregled. Niko nije automobilom pokušavao da prođe. Čak se i sveštenik Dragan Stokin u to vreme uzdržavao kletvi, birajući zaobilazne puteve Božje.

Ovo je važan detalj pomenutog protesta. Pokazalo se da poljoprivrednici umeju da se organizuju i upute snažne poruke koje su dopirale do građana, a da pritom ostanu imuni na politizaciju i provokacije.

Iako se u Srbiji nije održao celovit nacionalni front poljoprivrednika, Subotičani su pokazali ozbiljnu čvrstinu, društvenu zrelost i odgovornost. Ispostavili su sasvim razumne zahteve. Posledično, demaskirana je uloga Stevana Bakića kao stranačkog statiste prerušenog u gradonačelnika.

Bakić se sve vreme protesta krio iza ovlašćenja, premda se u ne tako davnoj prošlosti nije libio, na primer, spoljnopolitičkih komentara. Republički hidrometeorološki zavod želeo je da pita da li je u gradu, kojim upravlja, zaista bila suša.

Čitava mala groteska koju Čehov, Kafka i Nušić zajedno ne bi mogli da opišu!

Subotički poljoprivrednici su, naime, od početka protesta tražili da Grad Subotica formira komisiju za procenu štete i potom, ukoliko komisija utvrdi da je štete bilo u zakonom propisanom obimu, a očigledno je da štete jeste bilo, uputi zahtev Vladi Srbije da se na ovdašnjem gradskom području proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše.

Da bi im ovaj sasvim razuman zahtev bio ispunjen, poljoprivrednici su morali čak do Ane Brnabić i na kraju do Igora Mirovića. Od Mirovića su u ponedeljak saznali da Grad Subotica treba da formira pomenutu komisiju i da će pokrajinska vlada, ukoliko već nije, proslediti dopis Gradskoj kući u vezi sa tim.

Ova mala, jučerašnja, pobeda subotičkih poljoprivrednika u najavi, bila je povod da razgovaramo sa Miroslavom Matkovićem, vođom protesta subotičkih poljoprivrednika.

Pođimo od početka. Kako se dogodilo da se okupite i odlučite da protestujete?

Matković: Kao i obično u ovakvim situacijama, muka nas je naterala. Prvo, imali smo nesrećnu odluku Vlade Srbije o zabrani izvoza i zamrzavanje već naduvanoh cena u maloprodaji, a onda i sušu kakva se ne pamti u našim krajevima. Izašli smo na ulicu zato što se osećamo zapostavljeno i odbačeno od države i vlasti. Odlučili smo se za ptotest zato što niko nije pitao imamo li problem, niti se ponudio da ga reši, nego naprotiv. Sve se radilo čak suprotno od svega toga, kao da sutra ne postoji, kao da ovoj zemlji poljoprivrednici više nisu potrebni.

Mnogi, čini mi se, ipak nisu razumeli šta vi zapravo hoćete, iako ste precizno u više navrata iznosili svoje zahteve. Šta ste hteli da postignete protestom, šta ste postigli, a šta niste?

Matković: Uspeli smo da ne budemo kažnjeni zbog toga što smo protestovali. Ostali naši zahtevi nisu bili ispunjeni, pa zato nismo ni potpisali sporazum sa Vladom Srbije. Istina, juče smo odneli malu pobedu. Pokrajinski premijer rekao nam je da Grad treba da formira komisiju za procenu štete i da kasnije, eventualno, proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše.

Kakav je odnos nadležnih prema vama?

Matković: Evo primera. Po dogovoru sa Vladom Srbije, trebalo je da ostvarimo pravo na 73 dinara za kilogramu suncokreta. Danas se na otkupnim mestima za suncokret plaća do 60 dinara. Za ostatak nam kažu da se obratimo Upravi trezora.

U trezoru, zbog korone, već dve godine nije bilo obnavljanja podataka, nego se setvena struktura prenosila automatski, što znači da je vrlo malo poljoprivrednika ove godine prijavljivalo suncokret. Inače se kod nas suncokret i ne sadi u većoj meri, ali su ove godine površine bile povećane zbog najave dobre cene, do čega i pored obećanja proletos nije došlo. Razgovarali smo i dogovorili da se plati svaki kilogram proizvedenog suncokreta, a ne samo do maksimalno 20 hektara, koliko je moguće navesti u setvenoj strukturi.

Takođe, dogovorene količine dizela od 80 litara po hektaru u sporazumu su smanjene na 50, što je opet izigravamje dogovorenog i klasična prevara od strane Vlade, pa to na kraju ništa nije ni potpisano. Sve u svemu, mi smo se sa puteva sklonili zbog dogovora, a kada je to stiglo na papiru, nije ni ličilo na ranije dogovoreno. Prevareni smo.

Vaš odnos sa gradonačelnikom Stevanom Bakićem posebno je zanimljiv. On je sve vreme tvrdio da su njegova vrata otvorena za sve građane, pa i za vas, ali je do dva sastanka sa njim jedva došlo, uz puno šumova u komunikaciji, kako je sam Bakić rekao. Da li je Bakić želeo da vam pomogne, a nije mogao, ili je kupovao vreme?

Matković: Gospodin gradonačelnik nije pokazao iskrenu želju da nam pomogne, nego je sve vreme prebacivao problem sa svoje nadležnosti na republiku i pokrajinu. Razočarani smo odnosom našeg grada zbog negiranja i nepreduzimanja koraka u pravcu proglašenja elementarne nepogode zbog suše na našoj teritoriji. Nama bi to puno pomoglo u vidu smanjenja taksi, zakupa i poreza, a rasteretilo bi nas i obaveznih plaćanja za ovu godinu. Za naš problem nije bilo dovoljno sluha ni u Gradu, a ni u Vladi.

O čemu ste razgovarali sa Bakićem i da li je vam je zaista tokom poslednjih razgovora on stavio do znanja da poznaje vaše privatne, čak porodične prilike i odnose? Kažu mi da je pominjano čak i plaćanje alimentacije. Sasvim sam siguran u svoj izvor, pa mogu da vas pitam: jeste li takav pristup gradonačelnika doživeli kao neku vrstu pritiska ili čak posredne pretnje? Da li je prihvatljivo da se pitanje alimentacije pominje u razgovorima sa poljoprivrednicima i da li je gradonačelnik ovlašćen za tako nešto, a nije za probleme koji vas tište?

Matković: To nije nešto što želim da komentarišem u detaljima, pošto je u pitanju moj privatni život. Smatram da su policijske metode tog tipa, kojima jesam bio izložen, nepotrebne i suvišne. Takođe, smatram da se takvi argumenti koriste u raspravi kada nemate prave argumente. To je nešto kao “moj tata je jači od tvog” i slično. Takav pristup u pregovorima je neozbiljan. To nigde ne vodi.

Mislim da je u želji da se dodvori svojim šefovima gospodin gradonačelnik preterao. Dao je sebi previše za pravo, da se bavi tuđim privatnim životima, umesto da se koncentriše na rešenje problema koji je u stvari zajednički, a ne samo naš.

Ukoliko nam uputi izvinjenje prihvatiću ga, zato što smatram da je ovo znatno veća stvar od odnosa na koji Bakić sve ovo pokušava da svede. Ni on ni ja ovde ne rešavamo svoje privatne probleme, nego moramo da razmišljamo mnogo šire, za dobro svih.

Koliko je ove godine umanjen rod kukuruza na subotičkim njivama i da li je iko pokušao da utvrdi obim štete koju ćete pretrpeti?

Matković: Po izveštaju stručne službe, u ataru grada zasejano je oko 46 odsto jarih kultura, kukuruza, suncokreta i soja. Na poljima kukuruza na trećini površina neće biti praktično ništa, a na polovini će biti od 1 do 2 tone po hektaru. Na svega 10 do 15 odsto biće nešto iznad tri tone po hektaru. Prosečan prinos je oko 6 tona po hektaru, a u izuzetnim godinama prinos se kreće i do 9 tona.

Tokom protesta, na društvenim mrežama pojedinci su vam zamerali što posedujete skupe traktore. Meni se čini da tako nešto potiče od ljudi koji traktor razumeju kao vozilo kojim se odlazi do seoske prodavnice na pivo. Sa druge strane, sasvim je izvesmo da je imanje i zakupljeno zemljište od 10, 15, 20 ili 25 jutara, ili hektara, svejedno, nemoguće obraditi IMT-ovim malim traktorima starim pola veka. Kako ste sve to doživeli i kako poljoprivrednici, zapravo, dolaze do skupih traktora?

Matković: Sve te traktore, koji su predmet te vrste zameranja kupili smo ili uz podršku države, sa subvencionisanom kamatom, ili preko ipard fondova ili preko projekata Svetske banke, gde se bespovratni iznosi kreću i do 70 posto. Nijedan od tih traktora nije kupljen za gotovinu. Svi smo opterećeni kreditima, jer je za takav traktor potrebno kupiti i odgovarajuću priključnu mehanizaciju koja u zbiru često dostiže i prelazi cenu traktora. Iz proizvodnje, bez podrške fondova, ministarstva i pokrajine, nije moguće kupiti sve to.

Zato čude izjave predstavnika vlasti koji se pitaju otkud nam “skupi traktori”. Kao da ne znaju da i sami, kroz svoj posao, delimično učestvuju u finansiranju tih traktora. To je čist populizam, udvaranje ljudima koji se ne bave poljoprivredom. Pokušavaju da svoju nesposobnost zamažu praveći od nas nekakve bogate tajkune koji se, tek tako, razbacuju parama i kupuju skupe traktore, da bi boli oči drugima. Traktor je radna mašina, sredstvo za rad. Nije limuzina koja se parkira ispred kafića.

Za kraj, ako već pričamo na ovu temu, svako može da se vrati na svoju dedovinu, a ja sam peta generacija na zemlji koju obrađujem. Svako može da se vrati na zemlju i stekne ono što mi imamo. Voleo bih da vidim te što nam prigovaraju na način koji ste pomenuli na dedovini.

Kakva će biti sledećea setva?

Matković: Jesenja setva biće redukovana zbog skupih đubriva i semena, a i agrotehnika će trpeti zbog skupog goriva. Sejaće se seme sa tavana. Veštačkog đubriva nema dovoljno na tržištu, a i preskupo je da bi se bacilo u punom obimu. Sve to govori o slabijem prinosu sledećeg leta. Isto će biti i sa prolećnom setvom kukuruza i ostalih jarih kultura.

Šta bi dugoročno trebalo preduzeti da suša više ne bi nanosila ovoliko štete?

Matković: Dugoročno gledano, jedino pravo rešenje je stabilan sistem subvencionisanja po hektaru. Pošto osiguranje sušu ne priznaje, a ne postoje drugi mehanizmu da se sami zaštitimo od suše, jedino preostaje da Vlada Srbije prihvati realnost i ponudi podjednake subvencije, kao u regionu, da bi naša proizvodnja bila u stanju da se nosi sa okruženjem. I ovako, u ovim teškim uslovima, postižemo solidne rezultate, a sa pravom podrškom države sigurno bismo izbili na mesto najboljih proizvođača u ovom delu Evrope, ako ne i šire. Na žalost, naša Vlada nema sluha za to.

Hoćete li formirati udruženje poljoprivrednika u Subotici?

Matković: Udruźenje suštinski postoji. Potrebno ga je samo formalno-pravno ukalupiti. Potrebno je odrediti odgovorno lice, članove skupštine i prijaviti ga u APR. Ali, mi već sada dobro funkcionišemo. To znači da nam upis u APR neće predstavljati problem. To ćemo verovatno na zimu, kada poradimo na njivama. Tada ćemo imati vremena da se time bavimo.

 

NAŠA REDAKCIJA OBIŠLA JE DANAS IMANJE ALENA KOPUNOVIĆA U STAROM ŽEDNIKU. EVO ŠTA SMO TAMO ZABELEŽILI I U KAKVOM JE STANJU ROD KUKURUZA.