Igor Dolinka nedavno je postao najmlađi član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovaj pasionirani zaljubljenik u matematiku, rođen je 26. juna 1973. u Subotici, a živi i radi u Novom Sadu, gde predaje na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta. Doktor nauka postao je kada je imao samo 27 godina, a redovni profesor u svojoj 35. godini. Od nedavno, nizu naučnih titula i uspeha, može da dopiše i dopisni član SANU. Sa njim smo popričali o tome kako se stiže do tog vrha, kako vidi stanje i odnos prema nuci u Srbiji, ali i o tome koliko se politika upliće u delovanje SANU.
– Kako se postaje najmlađi član SANU, šta je bilo presudno?
Dolinka: Nema algoritma, jos manje „kulinarskog recepta“. Citirao bih velikana naše književnosti, Danila Kiša (takođe rodom Subotičanina) koji u „Savetima mladom piscu“ veli: „Primaj nagrade sa ravnodušnošću, ali nemoj učiniti ništa da ih zaslužiš.“ Članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koje je koliko profesionalno priznanje, toliko i značajna odgovornost, nikako naučniku ili umetniku ne sme biti samo po sebi cilj; ako jeste, već ste na pogrešnom putu. Rekao bih da se ključ nalazi u reči „ljubav“ — u ljubavi prema oblasti svog rada, ljubavi i strasti prema stvaralaštvu, u ljubavi i radosti kreacije. Ako ste iskreni, pre svega prema sebi, i autentični u onome što stvarate, i ako to radite zaista dobro, nagrade i priznanja će doći pre ili kasnije, u ovom ili onom obliku. U mom slučaju taj jezik i ekspresija jeste matematika, ali verujem da je takvo razmišljanje primenljivo svuda.
– Šta ćete novo uvesti uvesti u SANU, šta će biti Vaša misija?
Dolinka: SANU je, ne treba to zaboraviti, kompleksna institucija, sastavljena od preko 130 kreativnih ljudi različitih profila, orijentacija, načina razmišljanja. U tom smislu, uticaj jednog pojedinca na promene u odnosima unutar te institucije, kao i u njenim odnosima prema društvenoj sredini, je ograničen. Ipak, moja delovanja i zalaganja biće usmerena u pravcima u kojima me ljudi sa kojima sarađujem i inače poznaju. Čvrsto cu stajati iza naučne i umetničke izvrsnosti prepoznate na međunarodnoj sceni kao vrhunskog prioriteta i principa. Takođe, nadam se da ću biti u prilici da doprinesem pozitivnom (ili: pozitivnijem) imidžu SANU u našoj sredini, koje društvo mahom vidi kao skup „sedih glava“, sa svim predrasudama (opravdanim ili ne) koje sa tom etiketom idu. Verujem da svojom pojavom i delatnoscu mogu da doprinesem poletu i energiji u radu ove naše značajne nacionalne institucije.
– Kako vidite ulogu SANU u ovim turbulentnim vremenima za Srbiju i koliko politike ima u funkcionisanju SANU i koliko se toga kao novi član pribojavate?
Dolinka: SANU jeste skup ličnosti ponekad dijametralno različitih svetonazora, iskustava, stavova. Akademija ne moze i ne sme da funkcionise kao politička stranka, i da kao takva bude i izdaleka bilo kakav igrač na političkoj sceni Srbije — što je nešto što deo naše javnosti možda očekuje ili projektuje, ili se pak priseća nekih ranijih vremena. Svi mi, akademici SANU, jesmo kao građani ove zemlje i politička bića, i kao takvi nesumnjivo imamo, svako za sebe, svoja viđenja najvažnijih društvenih pitanja. No, postoje druga mesta i načini da se to manifestuje. Parafraziraću predsednika SANU, akademika Kostića, u viđenju da je glavna uloga SANU u odnosu na naše društvo savetodavna, te da je ključno da se stavovi koje Akademija iznosi u javnost prvenstveno baziraju na objektivnim naučnim saznanjima.
– Šta su najveći problemi za jednog mladog naučnika u Srbiji, šta mora da se popravi?
Dolinka: Dozvolite mi najpre jedan meta-komentar na ovo pitanje… Zanimljivo je šta najveći broj ljudi kod nas percipira kao „politiku“, i koja su to pitanja iz ove sfere. Pomenimo neka: pitanje Kosova i Metohije, levo ili desno, građansko ili nacionalno,… A evo jednog političkog pitanja, par excellence, koje ste mi upravo postavili, koje je političkoj eliti naoko manje interesantno. Dakle — šta može da se popravi? Odgovor je jednostavan: procenat BDP-a izdvojen za nauku i istrazivanja, procenat BDP-a izdvojen za nauku i istrazivanja, i opet, procenat BDP-a izdvojen za nauku i istrazivanja. Ako igde, onda u nauci važi ona narodna „koliko para toliko i muzike“. Vidite, SANU je ove godine proslavila 180 godina postojanja; Univerzitet u Novom Sadu, sa kojeg dolazim, 61 godinu. Na svetskoj naučnoj sceni, mi „igramo“ utakmicu protiv (mada, shvatite „protiv“ vrlo, vrlo uslovno) vodećih svetskih univerziteta, od kojih najstariji evropski raspolažu doslovno hiljadugodisnjom tradicijom. U toj milenijumskoj tradiciji, jasno su se kristalisali uzusi naučne izvrsnosti. A do toga se stiže ulaganjem vremena, truda, uma, talenta, i — novca. Možda ću ovo najbolje dočarati mataforom iz fudbala, sa molbom unapred da se moji zemljaci ne naljute. Spartak iz Subotice, protiv Pari Sen Žermena. Ili Liverpula, Bajerna, Real Madirda, svejedno. Pri tome, mi itekako imamo ljudske resurse, pod čime podrazumevam talenat, pre svega bazu mladih i budućih naućnika, ali i kompetentnost i svetske rezultate nasih vodećih istraživača u raznim oblastima. No, taj talenat na kraju zavrsi u dresu PSž-a. Mislim da je time sve rečeno.
– Šta Vas zadržava u Srbiji i kakvi su Vaši dalji planovi?
Dolinka: Kada su u pitanju život i karijera univerzitetskog nastavnika i naučnika, stvari nisu crne ili bele kada je u pitanju čuvena dilema Srbija vs. tzv. Zapad, o čemu mogu da posvedočim iz prve ruke: prednosti i mana ima na obe strane. Ta „prva ruka“ takođe jeste jedan faktor, naime, moja baza jeste, po mom izboru, u Novom Sadu i Srbiji — da se malo našalim, zato što je zemlja lepa, klima prijatna, a hrana odlićna — ali mreža moje naučne saradnje, i mojih naučnih putešestvija obuhvata mnoge krajeve, i izvestan broj pomenutih vodećih univerziteta i kolega-istraživača sa različitih kontinenata. U takvom svetu nauke bez granica, kada ostvarite neku vrhunsku svetsku afirmaciju u vašoj oblasti, vaša geografska lokacija posaje manje bitna. U svemu tome, političke granice su tek mala, beznačajna smetnja.
Što se tiče planova, sada, izborom u SANU, konačno mogu (malo aforisticki) da kažem — nema ih! Odnosno, osim onog najvažnijeg — užvivanju u čistoj radosti stvaranja lepe matematike. Baš kao sto slikar uživa u stvaranju svoje vizije, ili kao sto kompozitor uživa u traženju novih harmonija i sazvučja. U izvesnom smislu, to mesto stvaralačke slobode je ono o kojem sam maštao.
NovaS, Foto: Privatna arhiva
