Da bi u Nemačkoj primali mesečnu penziju od 1.000 evra neto, zaposleni trenutno moraju da zarađuju 2.844 evra bruto za 40 godina.
Za penziju od 1.200 evra potrebna je zarada od 3.413 evra, prema proračunima nemačkog Ministarstva rada.
Mediji navode primer 32-godišnje žene iz Nemačke koja radi sa punim radnim vremenom, godinama uplaćuje penzione doprinose, ali će na kraju dobiti 819,33 evra penzije.
Od toga se ne može živeti, može se samo preživeti“, kaže mlada majka.
„Tri godine radim u paketskoj službi, sada radim kao otpravnik. Veoma, veoma je iscrpljujuće ovih dana“, kaže sagovornik nemačkih medija.
Po ugovoru bi trebalo da radi 40 sati, ali svaki dan izgleda drugačije:
„Radim od 50 do 60 sati. U vreme Božića, naravno, bilo je dvostruko iscrpljujuće. I da, plata je u redu“, kaže Nemac.
Ono što je brine jeste to što će na kraju radnog veka imati malu penziju, piše Feniks, prenosi Oslobođenje.
„Da ste vredni, zapravo biste mogli da dobro zaradite. Čuvali ste decu, odgajali ste ih, radili ste, nešto ste sačuvali. A kad konačno imaš vremena za sebe, onda bi trebalo da možeš da izađeš, putuješ, vidiš nešto, doživiš nešto na miru“, kaže o odlasku u penziju.
I nemački političari su svesni nepovoljnog položaja penzionera.
Imamo situaciju da su se niske plate proširile u Nemačkoj, a posebno su pogođene žene“, rekao je Ditmar Barč nemačkim medijima.
On ističe da bi ukupno 10 miliona ljudi moglo da živi u siromaštvu nakon punog radnog veka i primanja penzije od 1.200 evra.
Barč kaže da je to skandal i traži od vlasti veliku penzionu reformu.
Politikolog Kristof Batervege uveren je da će penzioneri u budućnosti biti još siromašniji jer, prema njegovim rečima, „osnovna penzija i sadašnje mere vlade nisu dovoljne da se spreči siromaštvo u starosti”.
Ali kako se to može sprečiti? Ako ne želite da se oslanjate na državu i politiku, morate da obezbedite sopstvena finansijska sredstva za starost, savetuju nemački mediji.
Tanja Machalet, ekspert za penziona pitanja (SPD), savetuje da se preispita druga dva penziona stuba.
Možete razgovarati sa svojim poslodavcem o programima kompanije ili sami platiti privatno osiguranje.
„Naravno, svestan sam da ljudi sa niskim primanjima nemaju mnogo opcija za životno osiguranje u starosti“, rekla je Machalet.