Po onome što vidimo sada Narodna banka Srbije može, u manjim intervencijama od po 0,25 procentnih poena, da ide do nivoa referentne kamatne stope od 5,75 odsto.
Ipak, najveći efekat “zatezanja” po domaću ekonomiju dolaziće od Evropske centralne banke (ECB), kaže za portal N1 Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke.
ECB će, kako dodaje, nastaviti da diže kamatne stope, i to – bržom dinamikom nego što se to procenjuje za dinarsku stopu. Zečević ističe da se očekuje da tromesečni euribor u periodu od juna do septembra bude na nivou od 3,4 odsto.
Sagovornik portala N1 očekuje da će Evropska centralna banka referentnu kamatnu stopu korigovati naviše za ukupno 1,25 procentna poena, a da će NBS povećati referentnu kamatnu stopu za ukupno 0,5 procentnih poena, na 5,75 odsto.
Privreda se u ovim uslovima, prema njegovim rečima, okreće zaduživanju u evrima.
„Svako gleda gde može jeftinije da se zaduži. Generalno, ako su dinarske stope na kredite više – kompanije mogu ići na evro finansiranje, već u zavisnosti od svojih pozicija i u zavisnosti na koji način ‘hedžuju’ te novčane pozajmice. Bitno je da će Evropska centralna banka nastaviti da diže stope, euribor će ići gore nešto bržom dinamikom nego što mi očekujemo da će to biti kod belibora i dinarskih stopa i – onda se traj prostor za arbitražu sužava. Ako pogledamo prvih 11 meseci prethodne godine, skoro 89 – 90 odsto kreditiranja je generalno u evrima tako da kod pravnih lica to i nije toliko strašno – reč je sitnim optimizacijama“, navodi on.
Jasno je, stoga, zašto najveći efekat zatezanja po domaću ekonomiju dolazi upravo od Evropske centralne banke.
Tu se, kaže sagovornik N1, očekuje da će tromesečni euribor, po trenutnim tržišnim cenama fjučersa, biti na nivou od 3,4 odsto u periodu od juna do septembra.
Kada je reč o kamatnoj stopi Evorpske centralne banke, sagovornik portala N1 navodi da se očekuje rast za 1,25 procentnih poena u odnosu na ono što imamo sada.
N1