Pre godinu dana dvoje ljudi, Z. N. i I. M. ušlo je u procedutu za dobijanje stambenog kredita. Posle tromesečne borbe sa prikupljanjem papira, odlazaka u banku, kod procenitelja, notara, banke u kojoj su Z.N. i I.M odobrile su im kredite.
Psihološka borba se nastavila u vidu laganog porasta rata, koji nije zanemarljiv. Čak i kad je u pitanju minimalni porast kredita, nije lako, a kamoli ovakav, koji se desio polovinom marta. Banke u kojima su podignuti stambeni krediti poslale su obaveštenja da će cena kredita biti veća, Z. N. za 60 evra, I. M. za 45 evra.
Računica je sledeća: Z. N. je kredit uzeo na 15 godina, u aprilu, prošle godine, u iznosu od 35.500 evra. Rata je bila 243 evra, da bi se podigla na 263 evra. Martovskim obaveštenjem stiglo je, verovatno ne i konačno, podizanje rate kredita, na 303 evra.
I. M. je od banke „pozajmila“ novac u iznosu od 30.500 evra, na 12 godina, gde je prva rata naplaćena 01. avgusta 2022. godine, i to u iznosu od 205 evra. Ta suma je bila tolika samo tri meseca, posle kojih je rata kredita počela „rasti“. Sledeća rata kredita koja dospeva 01. aprila ove godine iznosiće 250 evra.
Na ovo povećanje uticala je odluka Evropske centralne banke koja je povećala kamatnu stopu za 0,5 odsto, zbog inflacije, a koja se primenjuje od 22. marta. Odluka se odnosi na EURIBOR (međubankarsku monetarnu svotu), gde evropske banke pozajmljuju novac jedne drugima, a ovo je najnovija mera. Miran period trajao je 11 godina, do ove najnovije inflacije, čiji je početak bio u julu prošle godine.
Ovo je udar na sve one koji su kredit podigli u evrima, i koji su to uradili u skorije vreme. „Poskupljenje novca“ obuhvatiće i nove kredite.
EURIBOR se formira svakog dana, za naredni sledeći, a postoje i mesečna, tromesečna, šestogodišnja i godišnja kamatna stopa.
Kad se uzima kredit, rata se deli na dva dela, glavnicu i kamatu, a na promenljivu kamatnu stopu utiče EURIBOR.
Na povećanje EURIBOR-a, inflacije, uticao je rat u Ukrajini, korona, a situacija sa kreditima, koje prate bankarski sistem, prelama se na onima koji su korisnici kredita.
Egzistencijalna kriza pogađa prvenstveno pojedinca, a kredit postaje ozbiljna pretnja upravo toj egzisteniciji. Pitanje je koliko je novca uopšte potrebno da se zaradi, kako bi se podmirile sve mesečne obaveze, a kad je stambeni kredit u pitanju, najvažnije je sačuvati živce i zdravlje.