Ideja četvorodnevne radne nedelje je jednostavna – zaposleni bi radili četiri dana nedeljno, bili plaćeni isto, sa istim doprinosima kao inače, a ostala bi im i ista količina posla kao u potodnevnoj radnoj nedelji.
Opisujući je kao budućnost produktivnosti zaposlenih i ravnoteže između poslovnog i privatnog života, zagovornici četvorodnevne radne nedelje sugerišu da se, kada se četvorodnevna radna nedelja primeni, povećava zadovoljstvo radnika, kao i njihova produktivnost.
Kompanije bi, kako predviđa ovaj model, sa manje radnih dana u nedelji organizovale i manje sastanaka, a zaposleni bi radili samostalnije. Sindikati širom Evrope pozivaju vlade da sprovedu četvorodnevnu radnu nedelju, pa se postavlja pitanje koje zemlje su do sada prihvatile ovo ideju i kako se ona pokazala?
U februaru prošle godine zaposleni u Belgiji dobili su pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.
Predlog zakona je stupio na snagu 21. novembra i omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana. Belgijski premijer Aleksander de Kru nada se da će ova promena belgijsko rigidno tržište rada učiniti fleksibilnijim i da će ljudi na ovaj način laše uskladiti porodični život sa karijerom.
On je takođe dodao da bi novi model trebalo da stvori dinamičniju ekonomiju. “Cilj je da se ljudima i kompanijama da više slobode da uređuju svoje radno vreme. Ako uporedite našu zemlju sa drugima, često ćete videti da smo daleko manje dinamični. “, rekao je on.
Samo oko 71 od 100 Belgijanaca u starosnoj grupi od 20 do 64 godine ima posao, što je manje od proseka evrozone koji je oko 73, i punih 10 procentnih poena manje nego u susednim zemljama kao što su Holandija i Nemačka, pokazuju podaci Evrostata za treći kvartal 2021. godine.
Savezni koalicioni sporazum sedam stranaka u Belgiji postavio je cilj da dostigne stopu zaposlenosti od 80 odsto do 2030. godine, ovakav rezultat bi služio tome da zakonske penzije budu pristupačne ili da se finansiraju buduća smanjenja poreza.
Međutim, četvorodnevna radna nedelja nije svima privlačna.
Neki zaposleni sa punim radnim vremenom će zaista imati veoma duge radne dane ako odluče da ‘zgusnu’ svoje sate, dok drugi, na primer radnici u smenama, jednostavno neće imati mogućnost ovakve fleksibilnosti.
Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao “izuzetno uspešan”.
Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
Za program se prijavila 61 britanska kompanija i više od 3.300 zaposlenih, koji vode istraživači sa univerziteta Kembridž, Oksford i Boston, kao i neprofitne grupe “4 Day Week Global”, “4 Day Week UK Campaign” i britanski analitički centar Autonomija.
Velika većina – oko 92 procenta – kompanija koje su učestvovale u istraživanju odlučila je da zadrži politiku četvorodnevne nedelje nakon probnog perioda, opisujući pilot program kao “veliki napredak”.
U probnom periodu, od zaposlenih se očekivalo da “model 100:80:100” – 100 odsto plate za 80 odsto vremena, u zamenu za posvećenost održavanju produktivnosti od najmanje 100 odsto.
Pilot istraživanje u Velikoj Britaniji jedan je od nekoliko širom sveta koje vodi grupa “4 Day Week Global”, koji se zalaže za kraću radnu nedelju.
“Slični programi bi trebalo da počnu u SAD i Irskoj, mnogo njih je planirano i za Kanadu, Australiju i Novi Zeland”, rekao je direktor kampanje “4 Day Week UK Campaign” Džo Rajl.
U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.
Odluka je bila kulminacija predizbornog obećanja vladajuće Škotske nacionalne partije (SNP).
Radnicima će radno vreme biti smanjeno za 20 odsto, ali neće imati gubitak u nadoknadi a SNP će podržati kompanije koje učestvuju sa oko 10 miliona funti (11,8 miliona evra).
Vlada je ukazala na nedavnu anketu koju je sproveo Institut za istraživanje javnih politika (IPPR), koja je pokazala da je 80 odsto ljudi u Škotskoj koji veoma pozitivno odgovorili na inicijativu.
Ispitanici su rekli da će program u velikoj meri poboljšati njihovo zdravlje i sreću.
Škotska je istakla Island i njegove snažne rezultate kao veliki razlog zbog koga će isprobati četvorodnevnu radnu nedelju.
Neka škotska preduzeća su već započela svoje skraćene radne nedelje, a UPAC grupa sa sedištem u Glazgovu nedavno je saopštila da će njeni zaposleni uživati u četvorodnevnoj nedelji sa istom platom nakon uspešno završenog pilot programa.
U Velsu, Komisija za peticije u okviru Seneda (velškog parlamenta) je 24. januara preporučila da velška vlada sprovede pilot šemu.
Nemački proizvođač odeće “Geri Veber” uvodi radnu nedelju od četiri dana zbog nedostatka stručne radne snage
Četvorodnevna radna nedelja više nije nedostižan cilj – mnoge kompanije u Evropi otvorene da razmotre tu ideju
Član Seneda i predsednik komiteta Džek Sardžent, rekao je za veb stranicu “Nation.Cimru” da bi Vels trebalo da predvodi put u istraživanju četvorodnevne nedelje.
“Ovo je smeo predlog, ali ništa smeliji od predloga onih aktivista koji su se borili za petodnevnu nedelju, plaćeni odmor i bolovanje koje sada uzimamo zdravo za gotovo”, rekao je Sardžent.
“Kada tražimo četvorodnevnu nedelju, govorimo o smanjenju radnog vremena u organizaciji, ali ne i o smanjenju plate. Postoje brojna ispitivanja koja sugerišu da se u tom slučaju produktivnost povećava”, kaže on.
Komesarka za buduće generacije, Sofi Hov, takođe je pozvala Vladu na uvođenje sličnih probnih perioda četvorodnevne radne nedelje, barem u javnom sektoru.
Nakon što je mala levičarska partija Mas Pais prošle godine objavila da je Vlada pristala na njihov zahtev da pokrene skromni pilot program četvorodnevne radne nedelje, Španija je u decembru pokrenula pilot projekat.
Pilot će pomoći malim i srednjim preduzećima da smanje radnu nedelju za najmanje pola dana, bez smanjenja plata.
Pilot testom se proverava da li se produktivnost može povećati. Kompanije koje se prijave mogu dobiti pomoć iz vladinog fonda od 10 miliona evra, ali moraju da osmisle načine za povećanje produktivnosti koji kompenzuju prekoračenje troškova plata, saopštilo je Ministarstvo industrije u Španiji.
Ova poboljšanja moraju biti sprovedena u roku od godinu dana, dok kompanija mora da ostane u programu najmanje dve godine.
Za prvu godinu pilot projekta, vlada će delimično finansirati troškove zarada i pomoći u finansiranju obuke za poboljšanje efikasnosti.
U ovome mogu učestvovati samo radnici sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme.
Između 2015. i 2019. godine Island je sproveo najveći pilot program na svetu od 35 do 36-časovne radne nedelje (smanjene sa tradicionalnih 40 sati) bez ikakvog srazmernog smanjenja zarade.
U fazi testiranja učestvovalo je oko 2.500 ljudi.
Kako bi se osigurala kontrola kvaliteta, rezultate su analizirali britanski istraživački centar Autonomija i Islandsko neprofitno udruženje za održivost i demokratiju (ALDA).
Istraživači su pilot istraživanje nazvali uspešnim, kao i islandski sindikati koji su pregovarali o smanjenju radnog vremena.
Studija je takođe dovela do značajne promene na Islandu, sa skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva koje sada ima skraćeno radno vreme ili drugačije rešenje.
Istraživači su otkrili da su se stres i zamaranje radnika smanjili i da je došlo do poboljšanja u njihovom balansu života i posla.
Međutim, nije svaka vlada u ostalim državama zabeležila uspeh sa četvorodnevnom radno nedeljom.
U Švedskoj je četvorodnevna radna nedelja bez promena u zaradi testirana 2015. godine, a rezulati su bili pomešani. Predlog je bio da se isproba šestočasovni radni dan umesto osmočasovnog bez gubitka plate, ali nisu svi bili zadovoljni idejom jer je to značilo da će morati da potroše novac na istraživanje. Čak su i levičarske stranke smatrale da bi bilo preskupo da se ovo sprovede u velikim razmerama.
Ali pozitivni rezultati primećeni su u okviru ortopedskog odeljenja univerzitetske bolnice, koje je 80 medicinskih sestara i lekara prebacio na šestočasovni radni dan i zaposlio novo osoblje da nadoknadi izgubljeno vreme.
Odgovor medicinskog osoblja bio je pozitivan, međutim eksperiment je naišao i na dosta kritika i nije obnovljen.
Ipak, neke kompanije, poput proizvođača automobila Tojota, odlučile su da zadrže skraćeno radno vreme svojim zaposlenima. Automobilska firma je već odlučila ovo uradi za mehaničare pre 10 godina i ostala je pri svojoj odluci.
Finska nije uvela četvorodnevnu radnu nedelju, uprkos široko rasprostranjenim tvrdnjama da će to uraditi, ranije ove godine, ova severnoevropska zemlja nakratko se pojavila na međunarodnim naslovnicama nakon što je navodno dramatično skratila radno vreme.
Finska vlada je navodno htela da uvede četvorodnevnu radnu nedelju, kao i šestočasovni radni dan. Međutim, ispostavilo se da je reč o lažnoj vesti, što je vlada morala da ispravi. Aktuelna premijerka Sana Marin je na svom Tviteru objavila ovu ideju u avgustu 2019. godine, međutim ona nije uključena u dnevni red vlade.
Nemačka je dom jedne od najkraćih prosečnih radnih nedelja u Evropi. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (VEF), prosečna radna nedelja je 34,2 sata.
Ipak, sindikati traže dodatno skraćenje radnog vremena. IG Metall, najveći sindikat u zemlji, zalaže se za kraće radne nedelje, tvrdeći da bi to pomoglo da se zadrže radna mesta i izbegnu otpuštanja. Prema istraživanju Forse, 71 odsto zaposlenih u Nemačkoj želi da ima mogućnost da radi samo četiri dana u nedelji.
Nešto više od tri četvrtine ispitanih reklo je da podržava vladu koja istražuje mogućnost potencijalnog uvođenja četvorodnevne sedmice. Značajna većina (75 odsto) veruje da bi četvorodnevna nedelja bila poželjna za zaposlene, dok većina (59 odsto) smatra kako bi to trebalo da bude ostvarivo i za poslodavce.
Skoro polovina poslodavaca (46 odsto) izjavila je da isprobavanje četvorodnevne nedelje na svom radnom mestu smatra “izvodljivim”. Međutim, da li će takva mera biti sprovedena ili će se o njoj razgovarati, tek će se videti. Do sada su to uglavnom manji start-apovi koji eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom.
Velike japanske korporacije ulaze u četvorodnevnu radnu nedelju
U Japanu veće kompanije ulaze u ovu teritoriju nakon najave japanske vlade 2021. godine o planu za postizanje bolje ravnoteže između posla i privatnog života širom zemlje.
Postoji nekoliko razloga zašto bi to moglo biti dobro za ovu zemlju, u kojoj smrt od prekomernog rada odnosi mnoge živote.
Zaposleni koji rade prekovremeno često se mogu razboleti ili postati suicidni.
U 2019. godini, tehnološki gigant Majkrosoft eksperimentisao je sa ovim modelom rada nudeći zaposlenima trodnevne vikende čitavog meseca.
Ovaj potez je povećao produktivnost za 40 odsto i rezultirao efikasnijim radom.
U međuvremenu, na Novom Zelandu 81 zaposleni trenutno učestvuje u jednogodišnjoj probi četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
“Naš cilj je da merimo učinak na osnovu rezultata, a ne vremena. Verujemo da su stari načini rada zastareli i više ne odgovaraju svrsi”, rekao je generalni direktor Unilevera na Novom Zelandu Nik Bangs.
Ako se eksperiment pokaže uspešnim, navodno će biti proširen i na druge zemlje.
Prema istraživanju koje je sprovela američka kompanija Kualtrics, zapanjujućih 92 odsto američkih radnika želi skraćenu radnu nedelju, čak i ako to znači da će raditi duže.
Anketirani zaposleni naveli su poboljšanje mentalnog zdravlja i povećanu produktivnost kao koristi koje bi imali od skraćene nedelje.
Tri od četiri zaposlena (74 odsto) kažu kako bi mogli da završe istu količinu posla za četiri dana, ali većina (72 odsto) kaže da bi morala radnim danima da ostaje duže na poslu kako bi sve postigli.
U Kanadi, istraživanje globalne agencije za zapošljavanje Indid, pokazalo je da 41 odsto kanadskih poslodavaca razmatra alternativne hibridne rasporede i nove modele rada nakon pandemije.
Indidova anketa 1.000 poslodavaca kancelarijskih radnika u Kanadi pokazala je da će 51 odsto velikih kompanija sa 500 i više zaposlenih “verovatno primeniti četvorodnevne radne nedelje”.
U poređenju sa tim, 63 odsto organizacija srednje veličine od 100 do 500 zaposlenih kaže kako bi bile spremne da uvedu kraću radnu nedelju.
Utvrđeno je da je većina kanadskih radnika sa punim radnim vremenom (79 odsto) spremno da skrati svoju petodnevnu radnu nedelju na četiri dana, prema novom izveštaju Maruovog javnog mnjenja.
Sve u svemu, čini se da četvorodnevna radna nedelja polako ali sigurno dobija na snazi širom sveta, ali hoće li vlade definitivno usvojiti tu ideju, tek treba videti.
Izvor: Euronews