Veoma sam bila iznenađena reakcijama Subotičana, pošto smo mala i zatvorena sredina, pa neki trendovi kod nas dolaze nešto kasnije u odnosu na ostatak zemlje i Evrope. Danas naš džin možete da popijete u nekoliko kafića u gradu, a leti ih je i više. Subotičani su reagovali odlično.
Nevena Ivić
Poslednjih nekoliko godina u Srbiji, pa i u Subotici, sve je popularnija kultura ispijanja domaćih, kraft pića. Iako su možda poznatija, brojnija sigurno, kraft piva, Subotica može da se pohvali i domaćim džinom iza kog stoji porodica Faćol. Reč je o brendu „Džinfiniti” („GINfinity”), nastalom 2018. godine. O samim počecima u destileriji stvorenoj za porodične potrebe, prvim reakcijama publike, te probijanju na scenu, dosadašnjim priznanjima i planovima u narednom periodu govorila je Tijana Faćol, osnivač prvog subotičkog domaćeg džina.
‒ Kada je i kako nastao „Džinfiniti”?
Tijana: Suprug Boris i ja smo iz hobija započeli proizvodnju džina, pre svega za naše potrebe. To je više bila igra, pošto suprug sa svojim ocem pravi rakiju za sopstvene potrebe već duži niz godina, tako da smo opremu imali. Džin je bio neki normalan sled pošto ja ne volim rakiju, pa sam zamolila supruga da izmislimo nešto što mogu i ja da pijem (smeh). Istraživali smo mesecima i tu su nastali neki prvi recepti koje smo isprobali i koje smo u narednom periodu nadograđivali. Imali smo sreće što je taj prvi recept ispao prilično dobro, tako da smo bili veoma zadovoljni. Prvi put smo se predstavili na Rakijadi, preko Udruženja rakijaša, gde smo učestvovali želeći da vidimo kakve su reakcije ljudi oko nas. Nije nam bilo dovoljno da se samo nama svidi, već smo želeli da čujemo šta kažu drugi. Pošto su reakcije bile izuzetno dobre, to nam je bio vetar u leđa da se upustimo u tu priču. Trebalo je prvo smisliti ime. Meni se činilo da je „Džinfiniti” dobar naziv jer je džin zaista piće koje pruža bezgranično mnogo mogućnosti. Možete pustiti mašti na volju. Postoje neki standardi, neke stvari koje su klasika, ali se sa džinom zaista možete igrati. „Infinity” je došao iz tog razloga. Sve smo krenuli sami da radimo, kraft proizvodnja je upravo to. Sve prolazi kroz našu ruku, sami biramo biljke. Krenuli smo veoma skromno i naš dizajn je zapravo veoma jednostavan, jer je poenta u piću i njegovom kvalitetu. Iako smo krenuli u ovu priču lagano, iz hobija, nakon nekog vremena to je postalo moj osnovni posao.
‒ Kada je prepoznat na domaćoj sceni?
Tijana: Džin smo prvi put predstavili publici na Rakijadi 2018. godine, a godinu dana nakon toga odlučili smo da osnujemo firmu. Do tad smo se više igrali, testirali i trudili se da otrijemo koji su to ukusi koji će da zažive. Tek kad smo osnovali firmu, mogli smo da se predstavimo kafićima. Međutim, tada je došlo do pandemije, što nas je malo usporilo, i trebalo je nekoliko meseci da priča o džinu zaživi. Veoma sam bila iznenađena reakcijama Subotičana, pošto smo mala i zatvorena sredina, pa neki trendovi kod nas dolaze nešto kasnije u odnosu na ostatak zemlje i Evrope. Danas naš džin možete da popijete u nekoliko kafića u gradu, a leti ih je i više, jer, na primer, „Plaža bar” radi samo leti. Subotičani su reagovali odlično. Kad smo mi ušli u ovu priču, u Novom Sadu i Beogradu je već postojao trend ispijanja džin-tonika, pa je tamo bilo malo teže da se probijemo jer postoje i druge kraft destilerije. Ipak, naš kvalitet je prepoznat i polako se širimo i u te delove. Kultura ispijanja džina je tamo na mnogo višem nivou, tako da nije toliko teško što se toga tiče. U Subotici postoji generacija koja je nekada pila džin-tonik u izlascima i to su ljudi koji mu se i danas rado vraćaju. Mladi su takođe sve više okrenuti tim kraft pićima, shvatili su da je kvalitet ono što im treba.
‒ Koliko vrsta džina proizvodite?
Tijana: U početku je bilo tri vrste, to smo kasnije donekle izmenili. Naš prvi i osnovni „Citrus” se zadržao. Tu uvek ima nekih dorada, gledamo da radimo na kvalitetu, dok su se neki izmenili ili izgubili. Posle je nastao „Pink”, koji je većini simpatičan baš zbog boje, koja nastaje zahvaljujući borovnici. Na početku smo borovnicu dodavali samo nakon destilacije, pre svega zbog boje. Sada ga dodajemo i u samu maceraciju, da ta njena aroma bude mnogo jača. Vrste koje sada imamo su verovatno one koje će se zadržati. „Apple and Honey” često povezuju sa zimom, iako je on dostupan tokom čitave godine. To je džin sa kojim smo prošle godine osvojili prvo mesto i zlatnu medalju u Pančevu na Međunarodnom festivalu rakije i rakijaša u kategoriji džina, tako da je on proglašen najboljim džinom u regionu. On je nastao upravo iz te ideje što sam ja htela da pravim kuvani džin. Prvo sam to probala sa „Citrusom”, što je bila dobra opcija dok ovaj nije postojao. Međutim, onda sam smislila da napravimo džin koji već sam po sebi ima te neke arome koje asociraju na zimu. Ispostavilo se da se on i u kuvanoj varijanti ponaša savršeno. Osim jabuke i meda, u njemu ima malo više cimeta. Međutim, on je odličan i u hladnoj, džin-tonik varijanti, a pogodan je i za svaki drugi koktel.
‒ Koliko traje proces proizvodnje?
Tijana: Džin nastaje tako što se u alkohol potapaju biljke, a jedna od karakteristika džina je da može da sadrži od sedam do sedamdeset i sedam vrsta bilja. Mi smo došli do toga da nam trinaest biljaka najviše odgovara. Osnova za naše četiri vrste džina je ista, a ostali dodaci ih čine različitima. Trinaest vrsta bilja se potapa u alkohol koji je razblažen vodom i tada se radi maceracija. Zavisi od vrste džina, ali od 48 do 72 sata biljke stoje u tome kako bi pustile svoje arome i onda se radi destilacija. Ona se radi u bakarnom kazanu i nakon toga se džin razblažuje na željenu jačinu. Jednostavniji za pripremu je „Citrus”, dok najviše vremena treba za „Apple and Honey” – upravo zbog jabuka, jer svaki plod posebno seckam, čistim, a treba ih mnogo. Sama proizvodnja, sa inicijalnim odležavanjem, traje neke dve nedelje i tada je džin spreman za degustaciju. Tokom zime smo „izbacili” jednu ograničenu seriju džin-likera, „Sloe” džin. On je odležao godinu dana. To je više bila neka test-verzija. Njegova priprema je izuzetno komplikovana, ali je nešto što vredi. Nastaje tako što se u postojeći džin potapa trnjina. Treba je ubrati, dobro očistiti, a zatim je ostaviti u džinu tri meseca. Nakon toga se džin procedi i od tog momenta što duže stoji, to je kvalitetniji. Reakcije su bile veoma dobre.
‒ Nedavno ste dobili prvo evropsko priznanje, recite nam molim Vas nešto više o tome…
Tijana: Na to takmičenje u Berlinu smo poslali samo „Apple and Honey” i „Citrus”. Tamo se održava najveće evropsko takmičenje u različitim kategorijama kraft pića „Craft Spirits Berlin Awards”. Nakon onog priznanja u Pančevu, gde konkurencija možda i nije bila toliko velika, značilo nam je da vidimo kako se rangiramo u odnosu na druge proizvode koje smo i sami probali. To nam je bio podsticaj da možda razmišljamo malo dalje. Tako sam ja pronašla ovo takmičenje kraft pića u Berlinu, gde je u kategoriji džina učestvovalo više stotina proizvoda iz cele Evrope. Poslali smo, kako sam rekla, samo „Apple and Honey” i „Citrus”. Čuli smo kako su nas procenili naši najveći stručnjaci sa Balkana, ali smo želeli da vidimo kako se naš džin rangira u mnogo većoj konkurenciji i kod nekih svetskih stručnjaka. Oba su dobila bronzanu medalju. Bili smo veoma srećni i ponosni, što nas je podstaklo da još više radimo i da ga unapređujemo. U suštini, mi smo još uvek na početku. Ovo je period ulaganja i zapravo radimo na tome da poboljšamo našu opremu. Nabavili smo kazan koji će nam davati još bolji destilat. Ako Bog da, da iduće godine i odemo u Berlin da upoznamo te stručnjake, da porazgovaramo, da vidimo šta bismo još mogli da unapredimo, i da pred njih stavimo sve proizvode, pa da tačno vidimo gde smo.
‒ Ko najviše pije džin? Je li to mlađa generacija ili ga piju i stariji?
Tijana: Iznenadili su me ljudi srednjih godina što im se dopao džin, iako sam na jednom festivalu na Paliću saznala da je to bilo piće njihove mladosti. Verovatno mu se zato rado vraćaju. Interesantno im je da postoji domaća proizvodnja. Kod njih je izraz kraft diskutabilan, ali prave razliku u odnosu na industrijski, gde je reč o „štancanju” nekog proizvoda na veliko. Kraft proizvodnja je mala proizvodnja, gde sve prolazi kroz ruku proizvođača, gde se biljke ručno prebiraju. Mi nemamo pogon, proizvod se pravi u malim serijama, pa samim tim mnogo više pažnje posvećujemo samom kvalitetu proizdvoda. Mladi takođe piju džin-tonik. Ove zime smo se trudili da poguramo i taj kuvani džin kao neki trend i mislim da nam je to uspelo. U „Beer and Caffe” smo pravili promociju kuvanog džina i ljudi su lepo reagovali. Poenta je bila da pozovemo ljude da prošetaju našim gradom, da usput pokupe svoj kuvani džin. Mi smo obezbedili čaše kako bi ga uzeli za poneti, te da mogu da ugreju ruke i dušu (smeh).
‒ Kako Vi najradije kombinujete džin? Preporučite nam neki provereni recept…
Tijana: Suprug i ja radimo ovo zajedno, ali nas dvoje imamo različite ukuse, svako ima svoje omiljene kombinacije. Ja bih preporučila novi plavi „Ilusion”, koji je egzotičnog ukusa. Dopada mi se u kombinaciji sa borovnicom ili drugim bobičastim voćem, malinom, narom, uz listić mente, krišku limuna ili limete. Muški deo publike voli klasičan „Citrus”, uz struk ruzmarina, dve-tri bobice kleke i krišku limete. To je neka klasika. Muški više vole ovu klasičnu varijantu, dok devojke vole da začine, da se igraju sa dodacima, a to je upravo i čar džina.
‒ Kakvi su Vaši ciljevi u predstojećem periodu, da li je u planu stvaranje nove vrste džina?
Tijana: Ove zime smo izbacili „Sloe” i „Ilusion” i mislim da ćemo ove godine stati sa novim ukusima, iako to ne znači da mi nećemo testirati nove ukuse za to vreme. Pokretanje onlajn prodavnice je nešto na čemu trenutno radimo i što nam je veoma važno. Poboljšanje opreme i kvaliteta takođe. Najvažnije nam je da proizvod bude izuzetno kvalitetan, da ga zadržimo i da ga nikad ne gubimo zarad kvantiteta. Volela bih da pošaljemo uzorke na jedno još veće takmičenje, na svetskom nivou, odakle bi nam priznanje mnogo značilo. Cilj nam je i da se širimo po lokalima, po Novom Sadu i Beogradu, da budemo prepoznati u Srbiji. Postoje i neke opcije za izvoz, ali to je dugoročniji plan…