Toliko su naše zemlje i narodi različiti da je vrlo lako nabrojati razlike između Japana i Srbije. Rekao bih da su sličnosti naših naroda snalažljivost i istrajnost. Sa strane Srbije, to se vidi u našoj istoriji, a sa strane Japana u neprekidnoj borbi sa prirodom.
Branislava Žujović
Razgovarali smo sa Kristijanom Kanalašom, momkom iz Subotice koji je od 27. februara do 20. maja prošle godine boravio u Japanu i radio onlajn za subotičku firmu u kojoj je godinama zaposlen. Podelio je sa nama zašto ga Japan privlači, gde je živeo i da li bi ovo iskustvo ponovio.
Vi ste 27. februara, kada se virus kovid 19 približavao Srbiji, otputovali u Japan na godišnji odmor koji se nastavio radom na daljinu. Vratili ste se u Srbiju krajem maja. Koliko dugo su trajale pripreme za put? Jeste li pratili dešavanja i kako je epidemija, odnosno pandemija uticala na Vaše putovanje?
Kanalaš: Otputovao sam u Japan baš na ivici epidemije i pandemije. Nisam očekivao da će postati pandemija kakvu danas znamo. Sa prvim pripremama krenuo sam još tokom leta 2019, gledajući smeštaje koji imaju popuste na boravke duže od mesec dana. Tokom oktobra počeo sam sa plaćanjem smeštaja i kupio avionske karte. Kao što znate u tom trenutku virusa nije bilo ni na horizontu.
Tokom februara 2020. svakodnevno sam gledao statistike koje su se odnosile na broj zaraženih u Japanu i Aziji. Krajem februara u Japanu je bilo oko 2.000 zaraženih i broj se sporo povećavao za razliku od drugih azijskih država. To je bio glavni razlog da ne odustanem od ovog putovanja, naravno uz novac koji sam već bio uložio.
Kako je obzirom na epidemiju izgledao sam dolazak u Japan? Koje mere su tamo bile na snazi što se tiče kretanja ljudi?
Kanalaš: U trenutku kada sam kretao za Japan svi letovi su još uvek normalno funkcionisali i aerodromi bili puni ljudi. Rekao bih da je jedina razlika koju sam primetio pri dolasku bila ta da su imali postavljene automatske merače temperature na aerodromu.
Kako je situacija postajala ozbiljnija, Japan je uvodio nove mere. Doneli su novi zakon koji je omogućio da se proglasi vandredno stanje u određenom regionu. U takvom regionu bile bi zatvorene škole, a kasnije i tržni centri. Što se kretanja ljudi tiče, savetovali su da se izbegava zatvoren i neprovetren prostor, ali za razliku od drugih zemalja nisu uvodili restrikciju kretanja. Kako Japan ima razvijenu kulturu nošenja maski kada je osoba bolesna, a i sam način života im je zdraviji, virus se mnogo sporije širio u ovoj zemlji, pa i mere nisu bile drastične.
U kom gradu ste proveli najviše vremena? Da li ste putovali u druge gradove?
Kanalaš: Ovoga puta, moje mesto prebivališta bila je Osaka. Zahvaljujući sjajnom programu “Japan rejl-pas”, koji omogućava kupovinu vozne karte za putovanje međugradskim linijama, posetio sam i druge gradove: Naru, Kjoto i Fukuoku. Planirao sam da posetim još mesta. Na žalost, stupila je na snagu je preporuka japanske vlade da se ne putuje između gradova ukoliko ne postoji preka potreba.
Ovo je bio Vaš drugi boravak u Japanu. Koliko vremena je prošlo između prvog i drugog putovanja?
Kanalaš: Između dva boravka prošlo je malo više od godinu dana. Prvi put sam u Japanu boravio sa prijateljima u januaru 2019. Tada sam obišao Tokio, Osaku, Naru i Hirošimu. Na putu kući znao sam da želim da se vratim u Japan i nastavim da ga istražujem. Tokio je neverovatan grad. Međutim, shvatio sam da meni više odgovaraju manji gradovi, kao što su Nara, Hirošima ili Kjoto. Jezička barijera bila je potencijalni izazov. Kada sam drugi put išao u Japan, znao sam osnovne reči na japanskom jeziku i po koju osnovnu rečenicu. Nije mi delovalo kao nešto strašno i izazovno i nije ni bilo.
Zašto ste se odlučili da provedete duže vreme baš u Japanu? Koliko znam, mnogi ljudi koji rade u IT industriji vole Japan. Zašto im je privlačan?
Kanalaš: U Srbiji se primećuje da je Japan popularno odredište kod ljudi koji rade u IT industriji. Mislim da je poslednjih godina postao jedna od glavnih turistička destinacija i da će uskoro većina ljudi želeti da poseti Japan. On je potpuno različit od svega na šta smo navikli u našoj ili okolnim državama. Istorija i kultura Japana su nešto nama novo i drugačije, pa ljude vodi znatiželja. To je država koja ima jedan od najvećih gradova na svetu, bogatu istoriju i mnogo znamenitosti, interesantnu industriju zabave. Mislim na anime, mangu, igre, idole, V-tjubere i druge. Ponašanje ljudi zasniva se na velikom uzajamnom poštovanju tako da ne čudi što je Japan postao popularna destinacija.
Opišite nam Vaš smeštaj u Japanu. Da li ste boravili u jednom od minijaturnih stanova koje gledamo u dokumentarcima o savremenom životu u ovoj državi?
Kanalaš: Prvi put kada sam boravio u Japanu, isprobao sam hotel-kapsulu, što je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Ovaj put odlučio sam za nešto drugačije. Pronašao sam stan u prizemlju u modernoj japanskoj kući. Stanodavac i njegova porodica žive sprat iznad. Jedini zajednički prostor bio nam je ulaz. Imao sam odvojen toalet i kupatilo sa automatizovanom kadom za koju postoji daljinski upravljač i čiji alarm vam javi kada je dostignut željeni nivo vode i izabrana temperatura. Tu je bio i dnevni boravak sa kuhinjom, gde sam i radio. Imao sam odvojenu sobu za spavanje sa krevetom. Sva vrata su bila klizna što je za mene bilo prijatno iznenađenje. U delu grada u kom sam boravio, sve kuće su pravljene uske, a dugačke, tako da sam imao dosta prostora na raspolaganju.
Kako Vam je izgledao dan, obzirom na vremensku razliku i posao koji je u odnosu na Srbiju morao da funkcioniše?
Kanalaš: U dogovoru sa „Infostud grupom“, kompanijom u kojoj godinama radim i svojim timom, odlučio sam da radim u našoj vremenskoj zoni. To je podrazumevalo da moj radni dan počinje od 16 časova po vremenu u Japanu. Nije bilo lako prilagoditi se takvom radu, popio sam puno kafe, ali mi je to omogućilo da istražujem Japan u prepodnevnim časovima.
Koliko se Vaša ideja o životu u Japanu podudara sa stvarnošću?
Kanalaš: Većina stvari bila je takva kako sam i zamišljao da će biti. Često se može pročitati kako su Japanci introvertni, da retko kažu ono što stvarno misle. Ne znam koliko je to istina, ali svakako ne znači da nisu druželjubivi i gostoprimljivi. U to sam se tokom ovog boravka uverio.
Mislim da je razlike lako uočiti. Koje su sličnosti između Srbije i Japana?
Kanalaš: U pravu ste, toliko su naše zemlje i narodi različiti da je vrlo lako nabrojati razlike. Rekao bih da su sličnosti naših naroda snalažljivost i istrajnost. Sa strane Srbije, to se vidi u našoj istoriji, a sa strane Japana u neprekidnoj borbi sa prirodom. Delimo i potrebu za druženjem, kod nas su to odlasci u kafiće, a kod Japanaca je večera i piće sa kolegama posle posla.
Da li biste ponovili ovo iskustvo, pritom mislim na rad na daljinu i duži boravak van mesta zaposlenja? Ako biste, da li bi to opet bio Japan, možda neki drugi grad u Japanu ili neka druga država?
Kanalaš: Odgovor na ovo pitanje je kratak i glasi: da! Kada se pruži prilika, nekon pandemije, voleo bih da ponovim ovo iskustvo. Najverovatnije bih ponovo izabrao Japan i Osaku jer se ovaj grad nalazi relativno u centru zemlje tako da lako mogu da posetim sve što želim. Guglova mapa Japana mi se zeleni od „želim da idem” tačkica.
Šta se u Vama promenilo tokom boravka u Japanu? Šta ste spoznali o sebi, odnosno svima nama čega ranije niste bili svesni? Da li svet kod kuće gledate na isti način kao pre?
Kanalaš: Ako putujete kako biste sebe spoznali ili promenili neke vaše navike, promena sredine može pozitivno da utiče na vas. Ne treba zaboraviti da kada putujete vi nosite i vaš “interni kofer” sa sobom koji utiče i na doživljaj drugih.
Foto: Kristijan Kanalaš