Mikine tajne subotičkog podzemlja: Hodamo li iznad odavno zaboravljenih tunela?

Kuda vode vrata ostavljena duboko ispod Štrosmajerove ulice? Da li je Lajoš Molnar zaista video sahranjene Turke? Šta je bilo sa stepenicama ispod sposmenika Svetom trojstvu? Kako su Subotičani slaninom sprečili poplavu?

Branko M. Žujović 

Budući da je jedan od retkih Subotičana, čak retkih subotičkih novinara, koji je putovao i putujući pisao, u mom prvom intervjuu sa svojim starim poznanikom i poštovanim kolegom pre dve godine napisao sam da je Miodrag Mika Radojčin značajan hroničar našeg grada, spreman da fokus svojih opažanja i istraživanja izoštri do krajnjih granica mogućeg.

Tada sam napisao i da njegov novinarski razmah, naročito sposobnost da stvarnost svojim osobenim uvidima ponekad napregne do granica pucanja, ne znači da je Radojčin mistik ili senzacionalista, već da je u stanju da obuhvati, toplo zagrli, a ponekad i da se hrabro uhvati u koštac sa činjenicama, naročito njihovim interpretacijama sa ove strane poželjnog ili konvencionalnog.

Sasvim neskromno, tome ni ovom prilikom ne bih ništa dodao, osim da je prošle nedelje predstavljeno drugo izdanje Radojčinove knjige „Tajanstveni hodnici Crnog cara“, dragoceno publicistiočko delo koje argumentovano nagoveštava da Subotica ima podzemlje.

Ne ono na koje bi čovek u prvi mah pomislio.

Nad kakvim to hodnicima Subotičani hodaju i gde se sve ti hodnici nalaze?

Radojčin: Zaboravljenih podzemnih instalacija iz prošlosti, nazovimo ih hodnicima, ima više na teritoriji grada, užem i širem centru. Postoje svedočanstva o njima čak i u Bajmoku, o čemu se takođe može pročitati u knjizi. Drugo izdanje „Tajanstvenih hodnika Crnog cara“, osim dodatih tekstova, kompletirano je naznakom ispod naslova: „Tragom urbane legende“.

Polazim od toga da su u pitanju urbane legende, a znamo vrlo dobro da takve legende u sebi sadrže makar zrnce istine, pa bi tako trebalo pristupiti čitanju ove knjige. Pošto je pitanje vrlo konkretno, odgovor je da Subotičani, vrlo moguće, hodaju po ostacima nekih podzemnih prolaza iz Srednjeg veka, zatim „hodnicima“ nastalim posle perioda turske vladavine, u doba Austrije i Austro-ugarske.

Najverovatnije je da se radi o velikim kanalima, iskopanim da bi se odvela voda i dobio prostor da se gradi grad. Neki od njih su, potom, ozidani kako bi poslužili kao kanalizacija, a neki su, pošto su ispunili svrhu odvodnjavanja, ostavljeni da budu neka vrsta podzemne pešačke komunikacije, jer su vremena još uvek bila smutna. Možda su se neki nadovezivali i na srednjovekovne.

Čitao sam o tome u Vašem feljtonu posvećenom ovoj temi u nekadašmjem nedeljniku “Dani”, a potom i u knjizi koju ste objavili. Pojasnite čitaocima koji nisu bili u prilici da pročitaju feljton ili Vašu knjigu o čemu se, zapravo, radi…

Radojčin: U drugoj polovini 19. veka, pošto je grad ličio na „brda i doline“, gde su u jednoj istoj ulici kuće bile u dolji, a druge na izdignutim bregovima, doneta je odluka o nivelaciji. Tada se većina tih “tunela“ našla duboko ispod zemlje. Ispod zgrade u Štrosmajerovoj ulici na dubini od nekoliko metara pronašli smo ostatke vrata koja su vodila ka današnjoj ulici, a objašnjenje je da je kuća na tom mestu, na čijim temeljima je podignuta sadašnja, bila u jednoj takvoj dolji.

Radojčinovi snimci podruma u Štrosmajerovoj s početka devedesetih godina

Navešću i primer raskrsnice ulica Đure Đakovića i Zmaj-Jovine, gde je nekoliko puta asfalt upadao u dosta velikom prečniku, od nekoliko metara. Svaki put bi nasuli rupu koja bi se stvorila, asfaltirali je, ali bi se ponovo pojavila. Poslednji put, imao sam priliku da baš na licu mesta, prilikom nasipanja, pitam tadašnjeg direktora Vodovoda šta misli o čemu je reč. Rekao je da, verovatno, negde ispod postoji šupljina u kojoj se skuplja voda i da ta voda ispira i odnosi nasuti materijal, pesak ili zemlju.
Moje sledeće pitanje bilo je da li su ispitali šta je ispod. Odgovorio mi je da su sondirali „čak do pet metara dubine“, ali nisu pronašli šupljinu.

Objasnio sam mu onda da je trebalo da sondiraju na 8 ili 10 metara, jer je to mesto, na kojem smo tada stajali, pre nekoliko stotina godina bilo oko 5 metara niže i da bi u to vreme odatle gde smo se nalazili videli tadašnju tvrđavu, odnosno današnji Franjevački samostan na visokom bregu! Danas je to u istoj ravni. Prema tome, ako tu postoji neki „hodnik“, on se nalazi dosta dublje od 5 metara, koliko je otprilike sada uzdignut teren, nego u ono vreme. Moguće je da s takvi hodnici nalaze na više mesta, ali ih je teško locirati.

Šta je sa Turcima u današnjem Franjevačkom samostanu?

Radojčin: Turci su se u subotičkoj tvrđavi zadržali 141 godinu. Prema tome, imali su dovoljno vremena da otkriju sve što se nalazilo ispod nje, pa i da to, evrntualno, koriste za svoje potrebe. Na Lajoša Molnara, direktnog učesnika nekih radova u podrumima Franjevačkog samostana, imao sam sreću da naiđem kada sam već pisao feljton, na osnovu godinama prikupljanog materijala.

Zabeležio sam njegovu fantastičnu priču o tim „Turcima“ sahranjenim dole, sve zajedno sa njihovim sabljama, i o prolazima, čega se sećao, jer je tada, kao dečak, pomagao jednom majstoru angažovanom radi popravki.

Molnar je kada smo razgovarali bio vrlo star čovek, ali se veoma dobro sećao mnogo toga. Što je najvažnije, svi koji su ga poznavali i sa kojima sam takođe razgovarao rekli su da je uvek bio ozbiljan čovek i da nikada nije bio sklon izmišljanjima ili maštarijama!

Molnar je, dakle, tvrdio da je video sahranjene Turke…

Radojčin: Poznato je da su sećanja nepouzdana. Moguće je da je on nešto od toga što je zaista video prikazao u krivom ogledalu, ali ostaje suština da je video nešto vrlo neobično i nešto za čega se, zvanično, tvrdi da ne postoji ispod Franjevačkog samostana, nikakvo podzemlje, samo nekoliko kripti. S obzirom da je tu bila srednjovekovna tvrđava, u to lično veoma sumnjam!

Tokom svojih istraživanja silazili ste u subotičke podrume i podzemne tunele. Koji događaj je bio najupečatljiviji?

Radojčin: Svakako, najupečatljivija je bila akcija ispod Štrosmajerove ulice, o čemu postoje detaljan opis i fotografije. Akcija je početkom devedesetih godina organizovana uz pomoć tadašnjeg rukovodstva JKP „Vodovod i kanalizacija“ i direktora Laze Brčić Kostića koji danas živi u Kanadi i ovom prilikom ga pozdravljam, ukoliko čita ovaj intervju.

Svi učesnici, radnici i mi istraživači, dobili smo ribarske čizme. Sišli u podrum pun vode za koji su nam neki najstariji stanari, a posredi je zgrada u kojoj je tada bila knjižara „Napredak“, rekli, a potom i pokazali, da iz njega vodi tunel koji ide pored Gradske kuće, pa kroz Korzo i sve do nekadašnje Rogine bare. Tvrdili su da su oni nekada hodali kroz taj tunel! Pričali su da se tunel spušta ispod nivoa nekadašnje stare kanalizacije, prethodno rečice koja je tekla sredinom ulice.

Rečica koja je tekla Štrosmajerovom danas je potpuno potisnuta iz gradskog kolektivnog pamćenja. Za nju znaju samo oni koji sanjaju da kroz grad jednom bude prokopan kanal sa vodom…

Radojčin: Ta rečica prvo je tekla iza desne strane sadašnjih zgrada, prema bloku ulica naspram Ulice Petra Drapšina. Tok je sredinom 19. veka, čini mi se 1847. godine, preusmeren da teče sredinom Štrosmajerove ulice.

U zgradi vas je dočekalo iznenađenje… O čemu se radilo?

Radojčin: U stvari, zgrada u koju smo ušli nema klasičan podrum, nego je na svodovima. Njen prvi deo, kada se siđe, bio je ispunjen prljavom vodom i smećem. Bilo je puno komaraca. Kada smo prošli kroz sve to, našli smo se pred tunelom u kojem je bila bistra, čista voda. Izgleda da je nekadašnji potok, koji više nije mogao, kao ranije, u drenažnu kanalizaciju da se ulice prodre u sada betonske cevi, „sišao“ pod zemlju. On je tekao paralelno sa Štrosmajerovom. Šalio sam se sa tim snimkom da samo još nedostaje – gondola oa da zaplovimo.

Još jedan Radojčinov dokumentarni snimak podzemlja Štrosmajerove ulice s početka devedesetih:     „U stvari, zgrada u koju smo ušli nema klasičan podrum, nego je na svodovima…“

Šta ste tada uradili?

Radojčin: Razbili smo taj novi zid koji je sprečavao ulazak u tunel naspram Štrosmajerove, ali smo naišli na zemlju. Zemlja je tamo verovatno nasuta prilikom izgradnje nove kanalizacije 1985. godine. Mi smo pomenutu akciju izvodili 1990. i 1991. godine.

Mesto proboja pregradnog zida iza kojeg je bila nasuta zemlja

Pamtim da smo sledeći put, na njen zahtev, poveli stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture da na licu mesta vidi kako sve to izgleda. Na pola puta kroz onu blatnjavu i prljavu vodu, žena iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture je rekla da ne može dalje. Odustala je, tako da nije ni stigla do potoka koji, izvesno, i dalje postoji nekoliko metara ispod Štrosmajerove ulice. Ili je tada postojao, ne znam kakva je situacija sada.

Poput tog potoka, Subotičani više ne pamte ni bare ili jezerca, takozvane mlake, koje su se nalazile u samom gradu. Gde su iščezli svi ti vodotokovi i te bare?

Radojčin: Deo tih bara i vodotokova je isušen ili je sišao pod zemlju, kao potok u Štrosmajerovoj, Neki od tih vodotokova danas poznajemo kao „podzemne vode“. Ovde moram da kažem da je logika podzemnih voda ovde strahovito poremećena poslednjih decenija, pre svega zbog izgradnje stambenih zgrada i naselja.

Prema Radojčinovoj tvrdnji, na slici su ostaci nekadašnjih vrata, duboko ispod današnje Štrosmajerove ulice

Treba znati da strujanja vode pod zemljom poremeti i izgradnja najobičnijeg puta, asfaltiranje puta, kao i masovna asfaltiranja javnih površina po gradu. Onda se dešavaju poplave prilikom svake veće kiše i mi se pitamo – zašto? Kako to da komunalci i Vodovod i kanalizacija ne rade svoj posao? Zbog asfaltiranja i popločavanja stotina i hiljada kvadratnih metara ispred naših kuća, pored asfaltiranja ulica i izgradnje stambenih naselja, mi sami, da bismo imali parkinge za svoja kola, stvaramo takvo stanje, jer za tu vodu nema dovoljno zemlje da može da je „proguta“. Ona se valja preko asfalta i koliko god da je slivnika, pod uslovom da nisu začepljeni, oni ne mogu da je prihvate. Onda se stvara ono što sam nazvao „cunami na asfaltu“.

Možete onda zamisliti, ako su postojale ili još uvek postoje, neke podzemne građevine, u kakvom su sada stanju! O tome bi mnogo više i bolje mogao da kaže moj poštovani prijatelj i najbolji poznavalac hidroloških prilika u Subotici, njihove istorije i sadašnjosti, profesor doktor Lajoš Hovanj, takođe citiran u mojoj knjizi.

Da li bi Subotica svoje podzemlje mogla da učini dostupnim javnosti?

Radojčin: Prethodno rečeno daje odgovor na to pitanje, ukoliko bi se zaista pronašlo nešto da je očuvano. To bi svakako moglo da se učini dostupnim javnosti. Jedan takav plan postojao je prilikom vraćanja Svetog trojstva na originalno mesto. To mesto tada je raskopavano, pa se naišlo na kamene stepenice na kojima je nekada Sveto trojstvo bilo.

Naime, postojala je priča da je ono bilo uzdignuto na sedam stepenica, ali su nasipanjem terena te stepenice ostale pod zemljom, i spomenik se našao u ravni sa terenom. Kao takav je premešten, ako se ne varam 1964. godine. Pouzdano znam da je plan bio da se to što je iskopano ostavi. Trebalo je da se preko toga stavi staklo, pa da to može da se vidi. To, opet, znači da ukoliko su stepenice bile neposredno iza sadašnjeg mesta Svetog trojstva, da ono baš nije vraćeno tačno na isto mesto.

Radojčinov snimak nekadašnjih stepenica kod spomenika Svetom trojstvu

Šta je bilo sa slaninom i vodom na mestu Svetog trojstva?

Radojčin: Početkom devedesetih godina, u razgovoru sa nekadašnjim legendarnim golmanom Bačke Stevanom Korponaićem-Baćom, saznao sam divnu urbanu legendu o tome kako je na tom mestu bila pokuljala voda koja je pretila da potopi grad. Onda su „preduzeli mere“ tako što su u taj „izvor“ bacili „tri pole slanine“ i voda je stala, pa je posle toga i radi toga, baš tamo, postavljeno Sveto trojstvo. Zanimljivo je da u toj legendi postoje paganski, htonski elementi prinošenja žrtve silama podzemnog sveta koji su se, čini se, eto, zadržali u nekom kolektivnom sećanju Subotičana još krajem 18. ili početkom 19. veka!

Postoje li tuneli u okolnim subotičkim naseljima?

Radojčin: Interesantan je po tom pitanju Bajmok. Silazio sam ispod crkve, gde me je vodio sada pokojni Stipan Babić, poznavalac prilika u Bajmoku i ispod Bajmoka. Našli smo na jedan podrum, polukružnog oblika, veličine da jedan „fića“ može da prođe, ali je na drugom kraju bio zatvoren. Završavao se zemljom. Dole je bilo dosta blatnjavo i nismo bili spremni za „ekspediciju“ koju smo odložili za „bolja vremena“, ali ona nikada nisu došla.

Posle sam od gospodina Marjanušića iz Planinarskog društva čuo da su planinari sišli da traže tunel, ali nisu našli ništa. Juče mi je došao jedan Bajmočanin, da traži knjigu. On mi je, takođe, ispričao kako tamo ispod crkvene porte postoji tunel, ali levo od ulaza, a ne pravo. Takođe mi je objašnavao da tuneli postoje i da se u njih može ući i danas sa leve strane puta, negde kada se ulazi u naselje. Navodno postoji i otvor. On kaže da je, kada je bio dete, ulazio i išao tim „hodnicima“. Video je, kaže, na stropu čak i korenje drveća. Za mene je ovo zanimljiv podatak, ali nemam više nameru da se dalje bavim takvim istraživanjima. Možda će neko pokušati da to pronađe. Mislim da sam neke slične priče čuo i za Čantavir, ali ne mogu da se setim detalja.

Zbog čega je subotičko podzemlje, mislim, jasno na tunele koje ste istraživali, ostalo tabu tema za grad?

Radojčin: Ako su to bili tajni prolazi i izlazi za slučaj opasnosti, na primer u vreme kada je postojalo utvrđenje, onda je razumljivo da su bili tajni. Ljudi su ih mogli naslućivati, čuti o njima, ali nije trebalo da budu svima dostupni.

Kasnije, urbanizacija je učinila svoje. Mislim da ih je između dva rata inženjer Oton Tomanić delom uneo u jednu kartu grada, a koliko znam uoči rata su podrumi čišćeni i ti prolazi negde spajani sa njima, da posluže kao skloništa za slučaj bombardovanja.

Karta Otona Tomanića

Tu je interesantna teorija Žombora Saboa, da su tuneli, u stvari, bili vinski podrumi, međusobno povezani, jer je Subotica bila „grad vina“ i u njima se skladištilo vino, kojeg je tada bilo više nego vode.
Postoji i priča da su, navodno, okupatori 1941. godine bili doneli planove tih podzemnih prolaza i da su ih „plombirali“ kako ilegalci ne bi mogli kroz njih da dođu do mesta gde su držali manifestacije po gradu i postave eksploziv.

Ni kasnije, u slobodi, nismo se baš proslavili poznavanjem te vrste podzemlja…

Radojčin: Posle rata, komunistička vlast je naročito bila stroga i naređivala zatrpavanje i strogo ćutanje svaki put kada bi se naišlo na tako nešto. Na primer, u dvorištu takoizvane „najstarije kuće“, s leve strane, u zidu prema bivšoj kafani „Elza“, postojao je podrum i u tom podrumu je bila neka vulkanizerska radnja „Vulkan“. Radnici su jednom nešto kopali i naišli na tunel koji je vodio prema crkvi Svete Terezije. Došli su iz DB-a, naredili zatrpavanje i svima zapretili da o tome nikome ne smeju ništa da kažu!

To je, opet, povezano sa pričom Lajoša Molnara, da tuneli vode od Franjevačke crkve sve do Kalvarije, a jednom prilikom, dok je još bio direktor Toplane, zvao me je Grgo Horvacki, da mi kaže da su polagali neke instalacije kod Kalvarije i da su naišli na veliki tunel.

Lajoš Molnar

Pitao sam ga da li to može da se vidi, ali je rekao da su sve zatrpali. Onda sam imao priliku da čujem da postoji podzemna veza između Franjevačke crkve i zgrade preko puta, u kojoj je nekada bio „Kekec“ i redakcija nedeljnika “Dani”. Danas je tu Italijanski kulturni centar. Negde ispod sredine ulice navodno postoji neko proširenje, kao dvorana.

Kada je novi deo vojnih zgrada bio završen, našao sam se u razgovoru sa starijim čovekom, tadašnjim predsednikom kućnog saveta zgrade u tom starom delu i pitao ga da li je sve to istina. Rekao je da jeste i pokazao mi vrata podruma. Tražio sam da uđemo da to vidim, a on je oštrim tonom rekao: „E, to ne može“. Mislim da je nekada radio u DB-u. Prilično je onda toga jasno.

Koliko sam načuo, što se opet nije moglo zvanično proveriti, da su vlasti bile zainteresovane za lociranje tunela poslednji put 1999. godine, prilikom NATO bombardovanja.

Fotografije: Miodrag Radojčin

Piše Vlada Arsić: Drug Mirko

Iako je prošlo duže od pola veka, verujem da moja generacija i dalje pamti profesora Rašu, nastavnika srpsko-hrvatskog jezika u osnovnoj školi. Još tada je

Više »

Preminula Melinda Sabo

Preminula je Melinda Sabo, tridesetdevetogodišnja majka dve devojčice, saopšteno je u lokalnoj „Fejsbuk“ grupi „Naše malo nekome je sve Subotica“, gde je bio organizovan niz

Više »

Na seoskoj slavi

Ne pamtim kada sam poslednji put bio na seoskoj slavi, u selu onom pravom, planinskom, besputnom i bezljudnom. Pozvao me komšija s drugog brda, čovek

Više »

Opomena starog mosta

Ne pamtim koliko sam puta prešao preko tog mosta. Čak i kada za tim nije bilo preke potrebe. Na mestu gde je tvorac stvorio jedan

Više »

Subotica dobila Selfi muzej (FOTO)

Prateći trendove, ekipa Subotičana osmislila je prostor namenjen svima onima koji vole da prave sefi fotografije. U jedinstvenom muzeju, kroz različite scenografije, poput „zlatne sobe“,

Više »

Nebojša Vojvodić peva za Melindu

Subotičanin Nebojša Vojvodić održaće sutra nastup na centralnom gradskom trgu u svrhu prikupljanja novčanih sredstava za lečenje sugrađanske Melinde Sabo. Nastup je zakazan za 17

Više »

Ružina ulica sutra bez vode

Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ saopštilo je da će u četvrtak doći do prekida u vodosnabdevanju u Ružinoj ulici, na potezu od Đevđelijske do

Više »

Dvanaestorica snažnih

Na Stadionu malih sportova, protekle subote održano je Međunarodno takmičenje snažnih ljudi, u kom je učešće uzelo dvanaest takmičara iz Češke, Slovačke, Poljske, Rumunije, Mađarske

Više »

Mala škola dnovinarstva

Rečju, koliko god se zgražavamo nad objavljenim intervjuom sa serijskim silovateljom, ponajpre bi morali da se zgrozimo nad samim sobom, nad našim moralnim načelima i pohotom, željom

Više »

Zatvorite sve normalne

Uskoro na slobodu izlazi još petorica osvedočenih silovatelja, a tada ćemo, verovatno, ponovo slušati nikad glasnije „argumente“ legalista i pobornika svakojakih ljudskih prava koji će,

Više »

„Ljubinka Bobić“ Minji Peković

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, Nebojša Dugalić, obavestio je Narodno pozorište u Subotici da je nagrada „Ljubinka Bobić“, bijenalna nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za

Više »

Spartak posle poraza smenio trenera

Fudbalski klub „Spartak“ izgubio je juče protiv Radničkog iz Niša u dvanaestom kolu Superlige Srbije, rezultatom 3:0. Spartak je dobro počeo, ali je domaćin pojačao

Više »

Otvorena prva izložba u Art hangaru

U novootvorenom Art hangaru sinoć je otvorena izložba „Tihi oporavak” („Silent recovery”), gde su Laslo Antal, Jelena Grujičić, Edita Kadirić, Balint Sombati, Maja Rakočević Cvijanov,

Više »

Benzin do 174 dinara

Od 15 časova na pumpama u Srbiji litar evrodizela koštaće 216 dinara, dok će litar benzina BMB 95 biti 174 dinara. Inače, nekoliko prethodnih nedelja

Više »

Subotica u „Evropi odozgo“

Srbija će u premijernoj epizodi dokumentarnog serijala „Evropa odozgo“ dobiti 50 minuta najbolje reklame, i to besplatne, zahvaljujući kojoj će gledaoci širom planete imati priliku

Više »

Vučić odlikuje Orbana

Predsednik Republike Aleksandar Vučić sastaće se danas sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, a nakon sastanka Vučić će Orbanu

Više »

Kraj pandemije je blizu

Svet nikada nije bio u boljoj poziciji da okonča pandemiju koronavirusa. Teodros Adgan Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije, objasnio je da bi svet uskor trebalo

Više »

Preminuo Kornelije Kovač

Kompozitor Kornelije Kovač preminuo je u 81. godini, navodi Tanjug. Kovač je bio jedan od najplodonosnijih kompozitora i autor nekih od najvećih hitova na prostoru

Više »

Voz usmrtio ženu na Paliću

Sinoć oko 22 časa i 40 minuta voz je na Paliću usmrtio ženu koja je, vozeći bicikl na električni pogon, preko zelene površine pokušavala da

Više »

Svinjski rat i pileći mozgovi

Rijaliti je, možda, i najpoštenije takmičenje u Srbiji. Jer, ma koliko imali sredstava i mogućnosti, nikada se nije dogodilo, ali baš nikad, da neko od

Više »

Teku „Berbanski dani“

Tradicionalna, trideset i druga po redu manifestacija „Berbanski dani“ kojom se obeležava i slavi berba voća i povrća, proizvodnja vina i završetak radova u voćnjacima

Više »

Počeli Zavičajni dani

U Velikoj većnici subotičke Gradske kuće večeras su otvoreni deveti po redu Zavičajni dani. Ovu manifestaciju svečano je otvorio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić. „Pored važne

Više »

Veštačka oplodnja bolnice

Vršilac dužnosti direktora ovdašnje bolnice, Saša Dželebdžić, nastavlja neslavnu praksu ćutanja o pitanjima od javnog značaja. U ovom trenutku nemoguće je proveriti hoće li, uprkos

Više »

Berbanski dani, 32. put

  Svečano otvaranje Berbanskih dana zakazano je za subotu u podne, na Velikoj terasi. Organizator ove manifestacije, Javno preduzeće “Park Palić”, saopštilo je da su

Više »

U subotu „Dan pešačenja“

Početak manifestacije u 8 časova i 45 minuta, u dvorištu Osnovne škole ”Miroslav Antić” na Paliću. Početak pešačenja u 9 sati, ukupna dužina staze oko

Više »

Pokušaj krađe u Aleksandrovu

Juče, nešto posle ponoći, u Aleksandrovu je zabeležen pokušaj krađe, potvrđeno je sajtu Subotičke.rs.   U pisanom odgovoru Policijske uprave u Subotici našoj redakciji navedeno

Više »

Farma

Onaj ko dozvoljava zakonitu prodaju domaćeg mleka na pijaci može da podstakne i dostavu. Postoje sasvim solidni i lako dostupni mobilni hladnjaci za tako nešto.

Više »

Škola zabranila mobilne telefone

Nastavničko veće Osnovne škole „Branko Radičević“ iz sela Uljma, kod Vršca, donelo je odluku da se đacima zabrani upotreba mobilnih telefona i pametnih satova. Od

Više »

Vernikovo kolo

Šizofren je grad koji u pola devet uveče sahrani biskupa u katedrali, u devet, dvesta metara dalje, priredi šou Zorice Brunclik i sve to flambira

Više »

Sahranjen biskup Slavko Večerin

U Katedrali Svete Terezije Avilske večeras je sahranjen biskup Slavko Večerin. Misu zadušnicu koja je počela u 18 časova predvodio je predsednik Međunarodne biskupske konferencije

Više »

Obeležen Dan grada (VIDEO)

Podizanjem gradske zastave, a zatim intoniranjem državne himne „Bože pravde“ i svečanom sednicom gradske skupštine obeležen je prvi septembar, Dan grada. Subotica se svečano odužila

Više »

U četvrtak obeležavamo Dan grada

Kako je ranije najavljeno, na Dan grada, 1. septembra očekuje nas  tradicionalno podizanje zastave uz nastup duvačkog orkestra, svečana sednica Skupštine grada, a u muzičkom

Više »

Lutak sa naslovne strane

Hoće li gradonačelnik uputiti izvinjenje javnosti, nakon što je u medijima predstavljen kao centralna ličnost zatvaranja književne kolonije nauštrb njenih učesnika? Branko M. Žujović Kažu

Više »

Od ponedeljka prskaju i krpelje

Gradski Sekretarijat za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj saopštio je da će od ponedeljka do 5. septembra firma Oris iz Sombora prskati krpelje na području

Više »

Počinje prskanje komaraca

Pčelari upozoreni da izmeste košnice 5 kilometara daleko Gradska uprava saopštila je da će preduzeće Oris iz Sombora od danas do 4. septembra sprovesti kombinovani

Više »

Objavljene nove cene goriva

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u petak saopštilo nove cene goriva. Evrodizel od tada može da košta do 217,50 dinara za litar, a motorni

Više »

Kupio lava, pa ga krio u stanu

U Lazarevcu je pronađen piton, a u Subotici mladunče afričkog lava. Pripadnici policije su u Beogradu i Subotici, u saradnji sa Jedinicom za suzbijanje ekološkog

Više »

Dan Svetog Ištvana na Paliću

Kao i prethodnih godina, zaunteresovani su juče, u popodnevnim časovima, počeli da se okupljaju na centralnoj manifestaciji proslave Dana Svetog Ištvana na obali jezera Palić

Više »

Poljoprivrednici nastavili protest (VIDEO)

Subotički poljoprivrednici nastavili su protest, zahtevajući proglašenje stanja elementarne nepogode na području grada, uzrokvane sušom. U video prilogu Bojana Mihajlovića proverite šta su još saopštili

Više »

Medijski dim u Odžacima

Troškovi izrade scenografije za potrebe medijskog projekta obuhvatili draperije, kvaku, bravu, lepak u stiku, vodene boje, četkice, set školskih lenjira, blok broj 5 i hamer

Više »

Benzin 190, dizel 215 dinara

Ministarstvo trgovine, trizma i telekomunikacija saopštilo je da je od danas u 15 časova, zakqučno sa 5. avhustom u 15 časova, najviša cena evrodizela 215

Više »

Šumski požari u blizini grada

Šume severno od Subotice danas su zahvatili šumski požari. Prve nezvanične informacije govore da je vatrom zahvaćeno više hektara šume. Kako Subotičke.rs saznaju od Leventea

Više »

Pucao u sugrađanina

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili u A. Ž. (1997) iz Subotice zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivična dela teška telesna povreda

Više »

Gde su palićki lavići?

Pre tačno godinu dana, lavica Kiara omacila petoro mladunaca od kojih je četvoro preživelih nestalo bez traga dva dana kasnije. Zoološki vrt sigurnosne kamere nije

Više »

Udruženi porodični poduhvat

Bojan Nikolić, bivši uposlenik Vladana Stefanovića i poslovni partner organizacije njegovog brata Veselina Stefanovića, na čijem je čelu i sam bio do 2018. godine, kao

Više »

Ko je palićki „Akvamen“?

I hoće li snositi odgovornost zbog onoga što je Ištvan Pastor juče saopštio ili će ponovo politički vuk pojesti društvenog magarca? Branko M. Žujović Sjajno

Više »

Lin Cesu i njegovi ljudi

Počevši od trećeg juna 1839. godine, petsto radnika u službi kineske države 23 dana je uništavalo opijum engleskih trgovaca u Kantonu, bacajući ga u more.

Više »

Počeo Etnofest

Koncertima umetnika iz Austrije, Italije, Zimbabvea i Belgije sinoć je na Velikoj terasi na Paliću počeo Etnofest. Tokom festivala nastupiće umetnici iz više zemalja širom

Više »

„Boli me k…“

Kako nam se dogodilo da jedna prostačka formula življenja postane opšti obrazac funkcionisanja celog društva i zašto to ima veze sa tragedijom koja se u

Više »

Kesić dobrodošao u Suboticu

Pokret građanske Subotice juče je, povodom otkazivanje predstave Zorana Kesića, saopštio da više nema mesta za humor i zabavu Subotičana, ako se u predstavi spominju

Više »

Bolnicu hitno na reanimaciju

Ovdašnja bolnica više nije zdravstvena ustanova, već cirkus sa direktorom Slobodanom Puškarom na stranačkom trapezu. Dve frakcije unutar Srpske napredne stranke, od kojih jedna trenutno

Više »

Čekajući Šveljoa

Niko ne treba da bude iznenađen ako jednog dana, uz troškove šminkanja i kostimiranja, u sufinansiranim medijskim projektima budemo plaćali „usluge“ suflera i inspicijenata. Kada

Više »

„Golubice“ u finalu Kupa Srbije

Ženski fudbalski klub Spartak u polufinalu Kupa Srbije savladao je ekipu Crvene zvezde izborivši plasman u finale.  Na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu, plavo-bele devojke

Više »

Izlečite konačno bolnicu!

Godinama Subotičani izražavaju nezadovoljstvo stanjem u gradskoj bolnici. Krajnje je vreme da država pribegne akciji spasavanja te važne ustanove. Subotički lekari to nisu u stanju

Više »

Subotica u petak bez gasa

Javno komunalno preduzeće „Suboticagas“ Subotica saopštilo je da će, prema obaveštenju kompanije „Transportgas Srbija“ doo Novi Sad, u petak doći do prekida u isporuci gasa

Više »

„Bizovci“ pobednici „BizKoda“

Ekipi „404 Name Not Found“ pripalo je prbvo mesto u programiranju Pobednici ovogodišnjeg, šestog po redu „BiZkoda“, takmičenja studenata Visoke tehničke škole strukovnih studija i

Više »

Počelo takmičenje studenata „BizKod“

U prostorijama kompanije „Infostud grupa“ danas je počeo „BizKod“, takmičenje namenjeno studentima Visoke tehničke škole strukovnih studija i Ekonomskog fakulteta iz Subotice. Takmičenje se održava

Više »

Još zgrada umesto parka (VIDEO)

Povodom izmene Urbanističkog plana iz 2011. godine u mesnoj zajednici „Centar III“ i izmeštanju Kvantaške pijace, danas se ponovo oglasila Demokratska stranmka. Nela Tonković i

Više »

Voz usmrtio muškarca

U teškoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 20 časova i 10 minuta u Subotici, jedan muškarac je poginuo kada je na njega naleteo voz,

Više »

Jazavac pred komisijom

Umesto odgovora na naša pitanja o prošlogodišnjoj kandidaturi P. R. za člana medijske komisije u Vrbasu, kolega Petar Kočić na našu adresu isporučio nepristojnost, nervozu

Više »

Nebojša Vučković napustio Spartak

Posle tri godine, sporazumno je završena saradnja Nebojše Vučkovića i Fudbalskog kluba „Spartak“. „Hvala upravi na poverenju i saradnji. Zahvaljujem se zaposlenima i trenerima. Imao

Više »

Otvorena vrata u gimnaziji

Gimnazija „Svetozar Marković“ otvoriće svoja vrata budućim srednjoškolcima u sredu, 18. maja. Učenici osmih razreda osnovnih škola biće u prilici da se upoznaju sa životom

Više »

Prvakinje Srbije u futsalu!

Učenice Hemijsko-tehnološke škole „Lazar Nešić“ osvojile su prvo mesto na Državnom školskom prvenstvu u futsalu. One su u finalu, odigranom u Paraćinu, savladale protivnice iz

Više »

Gerontološki centar dobio tri vozila

Ministarstva zdravlja je u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja doniralo Gerontološkom centru Subotica tri sanitetska vozila na korišćenje, saopšeno je iz

Više »

Projektno bačko kolo

  Uzak krug firmi i udruženja iz Subotice, Koluta, Novog Sada, Odžaka i Sombora međusobno razmenjuje fakture za iste usluge u okviru svojih medijskih projekata

Više »

Sajam cveća u centru grada (FOTO)

Četvrti „Prolećni festival cveća“ otvoren je danas na centralnom gradskom trgu i trajaće do petka, 13. maja. Cvetna manifestacija okupila je trideset šest izlagača koji

Više »

BAČKA ŠEMA Ko to tamo snima?

Kako se novoosnovanoj privatnoj produkciji, sa dvoje zaposlenih, jednim honorarcem, četiri kamere i mobilnim studiom, lane isplatilo da angažuje „podizvođače“ za snimanje video-priloga u okviru

Više »

Opasne emisione veze

Sav novac, dobijen na pokrajinskom konkursu raspisanom 4. februara, firma osnovana 8. februara prebacila firmi osnovanoj 8. juna 2021. godine Branko M. Žujović Sholastici su

Više »

Postoji li konkursna omerta?

“Bilo bi dobro da oni koji ocenjuju projekte svojih kolega i direktno utiču na sudbine mnogih medija, budu spremni i javno da brane sopstvene odluke.

Više »

Šesti „BizKod” 21. i 22. maja

Takmičenje za studente Visoke tehničke škole i Ekonomskog fakulteta „BizKod” biće održano 21. i 22. maja u prostorijama kompanije „Infostud”.  Studenti ‒ programeri i ekonomisti,

Više »

Počela isplata prinadležnosti za mart

Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja saopštilo je da danas počinje isplata više prinadležnosti za mart, među kojima su novčana socijalna pomoć, posebna novčana

Više »

Alibunar ili Alibabin bunar?

Kako se dogodilo da se u sastavu ovogodišnje komisije za ocenjivanje medijskih projekata u maloj banatskoj opštini nađu isključivo predstavnici organizacija i medijskih kuća povezanih

Više »

Danas je Uskrs

Vernici Rimokatoličke crkve i drugih zapadnih crkava danas slave Uskrs. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće centralnu misu u 11 časova u katedrali Uznesenja Blažene Djevice

Više »

Danas je Veliki petak

Katolici, protestanti, anglikanci i brojne manje crkve, Uskrs će praznovati 17. aprila. Danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista. Dan kada je na krstu

Više »

Plejmejkeri

Udruženje „Plej“ iz Subotice, na čijem je čelu Veselin Stefanović, brat Vladana Stefanovića, vlasnika firmi koje su na medijskim konkursima proteklih godina dobile više od

Više »

Vladan iz konkursne senke

Četiri Stefanovićeve firme od 2015, zaključno sa 2021. godinom, na konkursima dobile 1.211.591 evro. U isto vreme, predstavnici njegovih i srodnih „gongo“ organizacija bili česti

Više »

Od subote bez kovid propusnica

Biće uvedena dodatna „buster“ doza vakcine Krizni štab doneo je juče odluku o ublažavanju kovid mera, pa se od subote ukida važenje kovid propusnica, ali

Više »