Islamski vernici proslavljaju Ramazanski bajram, jedan od dva najveća praznika u Islamu, posle jednomesečnog posta, a koji se završio jutarnjom molitvom, odnosno bajram namazom.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini. Ramazanski bajram uvek pada 1. ševala (10. mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana, a vernici ga smatraju „praznikom položenog ispita“. Tokom ovog praznika organizuju se i javne svečanosti i posete, a vernici razmenjuju poklone.
Posle molitve, muškarci posećuju groblja, prisećaju se svojih predaka i iskazuju im poštovanje. Potom obilaze porodicu, prijatelje i poznanike.
Bajramski ručak i poslastice koje se služe tokom praznika pripremaju se dan ranije. Nekoliko dana pred Bajram muslimani temeljito čiste i uređuju svoje kuće, stanove, avlije i ulice, spemaju kolače.
Bajram se čestita rečima „Bajram šerif mubarek olsun“, što u prevodu znači: „Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen“, a odgovara se: „Allah razi olsun“, što u prevodu znači: „Neka je Bog zadovoljan“.
Važan element Bajrama je i njegova javna manifestacija – obavljanje namaza, lepo oblačenje, poseta rodbini i prijateljima, čestitanju usmeno ili pismeno. Početak Bajrama označava i početak širenja radosti i sreće u porodici.
Prvi dan Bajrama se provodi u krugu porodice koja se okuplja kod najstarijih članova, drugi dan se obilaze mezarja (groblja), te se ujedno obeležava i kao Dan šehida (palih boraca).
Treći dan predviđen je za druženje s prijateljima i poznanicima, a u tradiciji je ukorenjeno da se sklapaju prijateljstva.
Tokom dana Bajrama se jede u znak obožavanja Alaha, dok su vrste hrane koje karakterišu ovaj praznik sarme i baklave.
Ramazanskom bajramu prethodi tridesetodvni post, tokom kojeg su se vernici uzdržavali od hrane i pića od zore do zalaska sunca, loših misli i dela.
Izvor: N1
