Oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije čine nezakoniti finansijski tokovi, koji prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i Centra za proučavanje demokratije dostižu gotovo 40 milijardi dolara.
Nezakoniti tokovi predstavljaju novac koji je nelegalno stečen, upotrebljen ili prebačen preko državnih granica.
Često su povezani sa organizovanim kriminalom i drugim nezakonitim aktivnostima, a po definiciji Međunarodnog monetarnog fonda imaju i prekogranični uticaj.
U nezakonite finansijske tokove spadaju zloupotrebe poreskih sistema, bilateralnih ili multilateralnih trgovinskih i investicionih sporazuma, transfernih cena, ali i lažno fakturisanje, korupcija…
Uticaj ovih sumnjivih finansijskih tokova posebno je izražen na Balkanu, gde se procenjuje da čine oko čine oko šest odsto BDP-a čitavog regiona, čime premašuju globalni prosek koji se kreće od tri do pet procenata svetskog BDP-a.
U brojkama, to znači da oko 1,6 biliona (16.000 milijardi) dolara svetske ekonomije „otpada“ na nelegalne finansijske tokove, koji ugrožavaju i i nacionalni i globalni privredni razvoj.
Nezakoniti odlivi novca u Srbiji čine 3,46 odsto BDP-a države, dok nezakoniti prilivi dostižu 0,98% BDP-a.
Značajan faktor koji doprinosi ranjivosti Srbije je njena sklonost ka stranim direktnim investicijama, posebno iz Holandije, Austrije i Kipra, navodi se u izveštaju.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: Nova Ekonomija
