Nakon kišovitog maja i skoro zimskih noći, leto je stiglo iznenada i žestoko. U Srbiji se tokom naredna tri meseca očekuje između 45 i 65 dana sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa, upozorava RHMZ.
Srbiju čeka još jedno ekstremno toplo leto. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), od juna do avgusta biće između 45 i 65 tropskih dana – dana kada temperatura prelazi 30 °C. To praktično znači da nas očekuju dva meseca neprekidne žege.
Nakon hladnog maja, u kojem su zabeležene noćne temperature ispod 10 stepeni i prvo zvanično SMS upozorenje na oluju u Beogradu, vremenske prilike su se naglo preokrenule. Noći u Vojvodini već su tropske, a dnevne temperature dostižu i 36 stepeni.
„Ovogodišnji jun bi mogao da se upiše među najtoplije u istoriji merenja“, navode iz RHMZ-a. Prognozirano odstupanje temperature za leto iznosi čak +2 °C u odnosu na prosek iz perioda 1991–2020. godine, uz ispodprosečne količine padavina.
Za one koji još sumnjaju u razmere klimatskih promena, podaci govore sami za sebe. U periodu od 1961. do 1990. godine, u Srbiji je bilo prosečno između 20 i 30 tropskih dana po letu. Sada je ta brojka duplirana.
Prema definiciji, toplotni talas podrazumeva najmanje pet uzastopnih dana sa maksimalnim temperaturama koje se svrstavaju u kategoriju veoma toplih ili ekstremno toplih. A ovakvi ekstremi više nisu rezervisani samo za leto.
„Toplotni talasi ne postaju samo češći, već i intenzivniji, sa sve više dana preko 35 stepeni i tropskim noćima koje dodatno iscrpljuju organizam“, navodi se u izveštaju Klima101.
U 2023. godini zabeleženo je najtoplije leto od 1951. godine – svaki mesec leta, uključujući jun, jul i avgust, bio je ekstremno topao. Sa pet registrovanih toplotnih talasa, to leto je pomerilo sve poznate granice.
Srbija se zagreva brže od globalnog proseka. Dok je globalno zagrevanje u poslednjoj deceniji iznosilo 1,1 °C, kod nas je dostiglo čak 1,8 stepeni – mišljenj su domaći stručnjaci.
Ukoliko se hitno ne preduzmu ambiciozne mere, budućnost ne donosi olakšanje. Naprotiv.
„U dve do tri godine po deceniji, očekuju nas tzv. smrtonosni toplotni talasi.“
Rešenje postoji, ali zahteva sistemsku klimatsku akciju – ne samo na globalnom, već i na lokalnom nivou. To podrazumeva jačanje zelene infrastrukture, smanjenje emisije gasova staklene bašte, bolju energetsku efikasnost, i promene u načinu urbanističkog planiranja.
A do tada – prilagodite se. Rashladite prostor, unosite dovoljno tečnosti, izbegavajte izlaganje suncu tokom najtoplijeg dela dana i ne zaboravite da su klimatske promene već tu. Mi više ne govorimo o budućnosti – mi živimo posledice.
