Neko bi pomislio da koračamo razrušenim područjem pogođenim ratom, ali zapravo se nalazimo u Trumbićevoj ulici, svega jedan korak od centra Bajmoka.
Ono što zatičemo tamo nisu stari snimci sa Bliskog Istoka, niti zaboravljene kulise nekog filma o postapokalipsi – to je svakodnevica žitelja jednog mirnog bačkog mesta.
Zidovi urušenih kuća, delovi krova razbacani po dvorištu, opasno nagnute konstrukcije i staza utabana samo da bi se ljudi mogli provući bez straha da im nešto ne padne na glavu – sve to govori o zapuštenosti i odsustvu sistemske reakcije. Na jednoj od lokacija živi i beskućnik, kažu komšije. Ne pravi probleme, ali ono što visi nad njim nije samo stari plafon – to je i ravnodušnost institucija.
Meštani su, kako navode, na vreme prijavljivali opasnosti – prvo kada su se pojavile pukotine, potom kad su počeli da otpadaju delovi, i najzad kad je došlo do potpunog urušavanja. “Zvao sam komunalnu, zvao sam inspekciju, slali su me s jednog mesta na drugo. Kažu – nije na javnoj površini. A sad jeste. I dalje – ništa.”
Ono što dodatno otežava situaciju jeste nejasna nadležnost nad objektima: deo pripada mesnoj zajednici, drugi deo je u privatnom vlasništvu, ali vlasnici, kako se saznaje, nisu iz Subotice – navodno dolaze iz Bosne, i već neko vreme nisu prisutni.
Za neke, ovo je “ružna slika”, za druge – “sramota”. Za one koji žive u Bajmoku, ovo je svakodnevna borba da očuvaju dostojanstvo dok čekaju da institucije prepoznaju njihovu stvarnost kao prioritet.
U međuvremenu, meštani se sami organizuju, šalju fotografije, kontaktiraju medije i nadaju se da će se bar neko od odgovornih odazvati – pre nego što neko strada.
Komšije bi mogle barem da se organizuju da pokose travu na ulici da ne bude zaraslo, npr. mi komšije smo se dogovorili da kosimo po pola.
Gospodo nebudi te nadmeni ko oviaj novinar. Ako teko kako kaže, lopate u ruke kolica, desetak ljudi i za čas očistite ruglo. Naj lakše je kritikovati i čekati da neko drugi uradi. Znam pametni će reći ni je na nama, kazniće nas. Ni je tačno nemojte rušiti, samo sklonite i složite srušeno, očistite što je otpad i rešeno. A ne tašnu, mašnu pametni telefon i kritikuje državu, a ako ona reaguje opet kritikuje državu jer Danas je teška opozicija gde.u Srbiji ništa ne valja, sem zlobni ljudi, koji samo kritikuju a ništa ne rade.
Kosimo komšiji 15 godina ispred porodične kuće njegove majke koja se ruši u naše dvorište. Komunalna ne reaguje, on šeta selom, zapostavio i svoju drugu kuću. Sada je star, ali ne dovoljno pa da ne zna njivu pored kuće da izda za novac, ali da pokosi i raskrči džunglu, nema da plati. Ni on ni njegova sestra u Bosni na čijem je imenu to što on koristi, te se pravi da nema ništa s tim. I ti ćeš pametovati tu i dalje. Ej, bre, 15 godina! Pa nismo komunalno preduzeće!
hrabro,konkretno novinarka govori ,prikAzuje pravo stanje,hvale vredno.samo privatniku ili odueti, ili o trošku vlasnika ukloniti opasnost
Nesposobnost i proizašla iz korupcije i opšte neznanje i samim tim i nehtenje lokalnih vlastodržaca je uzrok ovakvih i sličnih stvari i dešavanja.Isto ovakve slučajeve polu ili skroz srušeni objekata sa zapušteni placevima obraslim krovom koji su idealni za pse lutalice i narkomane imate u centru subotice na manje od 1000 m od gradske kuće.Očigledan primer teške diskriminacije i pljačke građanstva koje uporno plaća porez, a dobijaju za uzvrat (kada se pobune i traže svoja prava i rad institucija) epitet da su strani plaćenici a njihova deca ustaše.
Pa vi prvi kritikujete …
Izvolite pravac na adresu pa pokažite ličnim primerom kako se kolicima i lopatom može ukoniti ruševina kuće !!!!