Na prvom mestu liste najvećih poverilaca Srbije u strukturi javnog duga su kupci evroobveznica, kojima država duguje ukupno 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug na kraju jula ove godine.
Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje oko sedam milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,3 milijarde evra.
Na četvrtom mestu je Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,4 milijarde evra.
Zatim, kineska Eksport – import banka od koje je Srbija pozajmila oko 2,3 milijarde evra.
Sledi, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim krediti poslovnih banaka 2,1 milijardu evra. Na sledećem mestu po iznosu duga su državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.
Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 530 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) nešto manje 526 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 505 miliona evra,.
Ostale obeveze iznose oko 400 miliona evra, dug za staru deviznu štednju oko 382 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 163 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 124 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 40 miliona evra.
Srbija je, na kraju jula ove godine, bila zadužena 35 milijardi evra, što je 50 odsto BDP-a, prema podacima Uprave za javni dug.
Izvor: Nova Ekonomija
