U okviru 21. BioFesta u Subotici održana je konferencija za novinare u organizaciji Udruženja „Teras“, koja je ove godine zamenila uobičajenu panel-diskusiju. Na skupu je bilo reči o stanju i perspektivama organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kao i o novim zakonskim izmenama koje će uticati na proizvođače.
Prisutne je pozdravila Snežana Mitrović, projekt menadžerka Udruženja „Teras“, koja je podsetila da je ovo udruženje pre skoro tri decenije iniciralo donošenje prvog Zakona o organskoj proizvodnji u Srbiji 2000. godine.
„Organska proizvodnja je u proteklih 25 godina polako, ali sigurno rasla. Iako smo prošle godine zabeležili smanjenje površina za oko 1.500 hektara, verujemo da je to samo privremena epizoda“, navela je Mitrović.
Prema podacima koje je iznela, organska proizvodnja u Srbiji obuhvata oko 27.550 hektara, što čini svega 0,9% ukupnih poljoprivrednih površina. Posebno je ukazala na zabrinjavajući pad u Vojvodini – sa nekadašnjih 11.000 hektara na svega 6.800.
„Ipak, ima i svetlih primera. U Severnobačkom okrugu organska proizvodnja je skromna, ali beleži kontinuiran rast. Trenutno imamo oko 870 hektara pod organskom proizvodnjom, sa više od 1.000 grla stoke i živine. U Subotici deluje 23 proizvođača, prerađivača i distributera, od čega ih je 19 sa područja grada“, dodala je ona.
Mitrović je istakla i da država povećava podsticaje za organske proizvođače – trenutno iznose 63.000 dinara po hektaru, što je značajno više nego 2022. godine, kada su bili 31.000 dinara. Takođe je najavila da je do 7. novembra otvoren konkurs za podsticaje i da je usvojena Nacionalna strategija razvoja organske proizvodnje kao deo šire strategije razvoja poljoprivrede.
Jedan od izazova, kako je navela, ostaje savetodavna podrška poljoprivrednicima:
„Savetodavne službe su kadrovski i finansijski slabe, a bez njih poljoprivrednici teško mogu ući u organsku proizvodnju. Moramo osnažiti te službe i osmisliti načine da mlađe poljoprivrednike privučemo u ovaj vid proizvodnje“, poručila je Mitrović.
Nakon nje, prisutnima se obratio Nenad Novaković, direktor Prve nacionalne kuće za kontrolu i sertifikaciju „Organik kontrol sistem“. On je podsetio da je i u Evropskoj uniji primetna stagnacija u rastu organske proizvodnje, zbog ekonomske krize, ratnih okolnosti i rasta cena hrane.
„Francuska je, na primer, samo prošle godine izgubila 54.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Srbija je u tom smislu u sličnoj situaciji, ali imamo potencijal za oporavak“, naveo je Novaković.
On je istakao da će nova regulativa EU 848/2018, koja će u Srbiji početi da se primenjuje od 1. januara 2025. godine, doneti strožije kontrole i pooštrenu sertifikaciju, posebno u pogledu grupnih sertifikacija koje su do sada bile lakše za manje proizvođače.
„Cilj je uvođenje jedinstvenog registra organskih proizvođača, što će potrošačima omogućiti da lakše provere svakog proizvođača i njegov sertifikat. To je veliki korak ka transparentnosti i poverenju u domaću organsku hranu“, objasnio je Novaković.
On je naveo i da se u Subotici beleži porast broja novih proizvođača, posebno u proizvodnji organskih jabuka namenjenih za izvoz koncentrata. Iako mali proizvođači nemaju problem sa plasmanom, veliki izvoznici su podložni fluktuacijama svetskog tržišta, pa je – kako kaže – jačanje domaćeg tržišta ključ za stabilnost sektora.
„Mađarska je 1990-ih imala isti problem – preveliku orijentaciju na izvoz. Danas je snažna u organskoj proizvodnji jer je razvila domaće tržište. To je put kojim treba da ide i Srbija“, zaključio je Novaković.
Govorio je i Sabolč Tružinski, član Udruženja „Teras“ iz Bačke Topole, o praktičnim iskustvima i izazovima sa terena u organskoj proizvodnji.
