Proteklog vikenda, u sklopu Beogradskog maratona, među 13.000 trkača, u moru znoja, osmeha i podrške, jedan tim je imao poseban zadatak – da gura kolica sa osobama sa invaliditetom kroz celu stazu polumaratona.
Među njima i Subotičanin Kristifor Bogdanić, dugogodišnji rekreativac, maratonac i organizator Subotičkog polumaratona.
„Pozvao me prijatelj Milan Kaćanski, poznati trkač i influenser iz Novog Sada, koji je već prošle godine imao to posebno iskustvo. Kada vas neko pozove da trčite za one koji ne mogu – ne pitate dalje, samo kažete da,“ priča Kristifor.
Tim se sastojao od sedmoro trkača koje je okupila Jelena iz Saveza za sport osoba sa invaliditetom Beograda. Zadatak nije bio nimalo lak – gurati kolica sa osobama sa invaliditetom, pratiti ritam trke, paziti na bezbednost na stazi punoj uzbrdica, rupa i teskih deonica, sve vreme brinući o komforu osoba u kolicima.
„Gurali smo Ivanina i Snežanina kolica. Smenjivali smo se – neko gura, neko trči ispred i sa strane da upozori druge takmičare. Ljudi trče sa slušalicama, ne čuju, a mi moramo da pazimo i na svaki šaht, svaku šinu, svaki most,“ opisuje Kristifor.
Snežana, koja je kvadriplegičarka i ne može da komunicira govorom, posebno je bila u fokusu pažnje: „Sve vreme smo pazili da li je žedna, da li joj je prijatno. To zahteva timsku igru, ali i veliko srce,“ dodaje.
Na kraju trke, dočekali su ih aplauzi, zagrljaji, emocije.
„Svi smo dobili medalju, ali pravo zlato bile su suze radosnice i osećaj da si nekome priredio nešto nezaboravno. Gurali smo ih kroz reku trkača, i svi su nas bodrili. To se ne zaboravlja.“
Kristifor, koji je i sam istrčao više od 50 polumaratona i 10 maratona, planira da sličnu priču donese i u svoj grad: „Planiramo da na Subotičkom polumaratonu krajem avgusta uključimo osobe sa invaliditetom u saradnji sa Zvuсima srca i Udruženjem osoba sa cerebralnom paralizom. To je ono što želimo – trku za sve.“
Već krajem juna, u Subotici će biti organizovana i promotivna trka na 5 km na Prozivci, kao najava za glavni događaj – Subotički polumaraton 31. avgusta, gde će, ako okolnosti dozvole, po prvi put i Subotičani moći da prisustvuju trci inkluzije.
Na pitanje zašto to radi, Kristifor jednostavno kaže:
„Zato što znam da time nekoga činim srećnim. To mi je najveći motiv.“
Za kraj, poručuje:
„Ako dobijete priliku da trčite za nekog ko ne može – prihvatite je. Pružićete radost, ali i sami doživeti nešto što menja pogled na trčanje i život.“
