Moja vizija je da vratimo kult ove ustanove, koja je zajednička za sve nas, jer ne definiše pripadnost drami na srpskom ili mađarskom jeziku, već pripadnost Narodnom pozorištu, izjavio je za Politiku direktor Miloš Nikolić
Drama na mađarkom jeziku prvi put je gostovala na festivalu „Nušićevi dani” u Smederevu sa predstavom „Ožalošćena porodica” u režiji Andreja Boke, i glumica Čila Pamer, u ulozi Danice dobila je nagradu za najbolje glumačko ostvarenje večeri, a predstava je dobila ocenu publike 4,46.
– Predstava na mađarskom jeziku koja je titlovana, bila je novina za publiku, ali je izuzetno dobro prihvaćena i ispraćeni smo ovacijama – kaže Miloš Nikolić, direktor Narodnog pozorišta. Nedavno je i autorski tim predstave „Radnička hronika” Drame na srpskom jeziku nagrađen na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, dok je predstava „Kus petlić” uvrštena u zvaničnu selekciju Sterijinog pozorja koje je upravo počelo u Novom Sadu. U Novom Sadu biće izvedena i „Zla žena” u režiji Ive Milošević.
Miloš Nikolić, od pre dva meseca na mestu prvog čoveka Narodnog pozorišta u Subotici pre mesec dana potpisao je sporazum o saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, a sličan sporazum ovih dana potpisuje i sa Srpskim narodnim pozorištem. U dogovorima je da sporazum o saradnji tokom septembra potpišu i sa Narodnim pozorištem iz Budimpešte. Drama na mađarskom jeziku tokom juna nastupa u Kišvardi i Morahalomu u Mađarskoj.
– U sklopu ovih sporazuma ne radi se samo o gostovanjima drama, već i o razmeni iskustava i mogućim koprodukcijama. Pozorišta sa kojima uspostavljamo saradnju imaju osim drame, i operu i balet, što nama mnogo znači jer u Subotici postoji publika koja je zainteresovana za te sadržaje – kaže Nikolić u razgovoru za „Politiku”.
Miloš Nikolić je direktor Narodnog pozorišta u Subotici od pre dva meseca a dolaskom na čelo teatra ponudio je i strategiju ustanove za naredne dve godine.
– Biti na čelu pozorišta, kao izuzetno važne ustanove za grad, jeste velika odgovornost. Moja vizija je da vratimo kult kuće, kult ove ustanove, koja je zajednička za sve nas, jer ne definiše pripadnost drami na srpskom ili mađarskom jeziku, već pripadnost Narodnom pozorištu. Uostalom, u planu je da u oktobru uradimo zajedničku predstavu dve drame. To je izuzetnost i prednost ove kuće, da ima kapacitet za drame na više jezika i da je po tome jedinstvena – kaže Nikolić.
Osim toga, nastavlja direktor teatra, pred ovim ansamblom je još jedan veliki korak, jedna od promena koje će biti upisane kao prelomne u dugoj istoriji ovog teatra.
– Ne želim da govorim o rokovima, ali do kraja sledeće godine mi se useljavamo u novu, rekonstruisanu zgradu pozorišta koje će imati najsavremeniju scensku opremu, sa ozbiljnim kapacitetima i uslovima i za glumce i za publiku. Dakle, posle mnogo godina mi se vraćamo pod svoj krov, i tu u obnovljenu najstariju pozorišnu zgradu u Srbiji. To pred nas postavlja nove zadatke, potrebno je i mi da se menjamo, da promenimo način rada. Imamo dobar ansambl, koji ubira nagrade, ali moramo da budemo još bolji, da radimo na dovođenju i novih imena, da radimo predstave koje će biti prilagođene mogućnostima novog prostora, da formiramo ekipu koja će rukovati složenom tehnikom.
Nikolić navodi da se upravo radi 8/3 faza, da nakon toga dolazi 9 faza radova, posle koje glumci mogu da se usele u novu zgradu koja će imati dve scene, od toga je jedna pomična u smislu da će moći da se reguliše veličina i odnos gledališta i scene. Preostalo je onda još da se završi koncertna sala, koja će biti jedina odgovarajuća koncertna dvorana u gradu.
– Izuzetno je značajno što mi imamo i punu podršku grada i pokrajine za programe koje želimo da ostvarimo. Od 2016. godine obnova zgrade Narodnog pozorišta je postala projekat od kapitalnog značaja za državu, što znači da se finansira direktno iz budžeta republike i pokrajine, i od tada je za radove izdvojeno 1.250 milijardi dinara. Primera radi, od 2003. do 2016. izdvojeno je ukupno 900 miliona dinara – navodi direktor pozorišta.
Miloš Nikolić kaže da očekuje da do kraja godine definiše i sastav umetničkog saveta kao novog tela unutar kuće koje će uobiličiti pravac rada.
– Mi moramo da imamo ozbiljan program koji će publika da prihvati i koji će biti primeren novim uslovima u kojima ćemo da radimo – dodaje na kraju.
Politika