Shvatili ste, treba vremena da mi se slegnu utisci nakon posete nekog događaja ili bilo čega što se dešava oko mene. Ne mogu ostati „dužan” i da ne kažem koju reč o mom omiljenom lokalnom festivalu pod nazivom „Youth Jazz & Rock“. On je održan po peti put, od 4. do 6. avgusta, a ove godine je poprimio na kratko i internacionalni karakter – barem u većoj meri od prethodnih. Pre svega iz razloga što je gospodin organizator Pavle Zvekić pomislio da je sjajna ideja da zove kolege i profesore (!) sa fakulteta (koji je, ni manje ni više, čuveni Berkli u SAD, nije nego) da malo špartaju po Subotici i Paliću, kao i da se late instrumenata!
Ovom prilikom mu se zahvaljujem na poverenju, kao i na ugošćavanju na festivalu kao VIP posetioca. Takođe, izražavam iskreno žaljenje što nisam čuo njegov super-tajni projekat Voodoo Baby Aliens, nekrsta panka i džeza u njegovom punom sjaju i sastavu! Biće druge prilike.
I pored moje logističke nespretnosti i činjenice da nisam baš bio naslobodniji sa vremenom (dečica), kao i da sam bolesni ljubitelj vožnje bicikla do Palića, uspeo sam da ispratim program, koji je bio fantastičan, zaista. A sada utisci!
4. avgust: Bojan Cvetković Quartet (Beograd), Manivi (Beograd) i DJ Faddi Pedestrian (Subotica)
Za lepi, ali sadržajno bogat početak festivala, kao i etiketu „džeza” je odabran kvartet Bojana Cvetkovića. Sjajne obrade pojedinih džez standarda, kao i autorske pesme sa (tu-i-tamo) svežeg albuma „Joy” su odmah našle put do ušiju svih prisutnih, prštava svirka bez premca, ne znam šta drugo da dodam. Ekipa je toliko uigrana da verovatno da ih posadite u toalet sa opremom u 3 ujutro, napravili bi odličan koncert.
Za Manivi sam čuo i ranije, ali da se ne lažemo, glavna i odgovorna Ivana, sa Telecasterom u rukama koji ne služi za ukras, razigrana funk/pop kombinacija sa već poznatim sastojcima festivala je razmrdala preostale neurone i noge. Pesma „Niko neće znati” mi je ostala u sećanju, jer je fantastična (doduše, bez Viklera).
Nakon bendova je muziku vrteo naš drugar sa lokalne scene, DJ Faddi Pedestrian, koji u svom džepu nosi dašak tvrdog hip-hop, sa izletima u funk, jer jedno bez drugog ne može, svakako.
Za kraj večeri, odradio sam pošteni kardio sa sve drugaricom na biciklu do Subotice, pošto je ostala bez prevoza. A ja šta ću kad sam i ninja i vitez. ????
5. avgust: Bogdan Đurđević Quartet (Beograd), Voodoo Baby Aliens (Boston, USA), Trio Sveti (New York, Beograd) i DJ Overtone Funk (Subotica)
Pominjao sam logistiku na početku teksta, stoga sam ovom prilikom propustio prva dva benda (bedak). Stigao sam na početak koncerta mogu slobodno reći super-grupe (u nekom uvrnutom rokenrol smislu) – Trio Sveti (bubnjar Marko Đorđević, klavijaturista Vasil Hadžimanov i gitarista Branko Trijić). Ljudi moji, šta se desi kada date trojici vrhunskih muzičara instrumente i binu? Desi se to da sam ja otvorene vilice ispratio svaku notu, udarac, stisak na klavijaturi i BAS LINIJE NA KLAVIJATURI koje su itekako bile primećene i ocenjene od nas nekolicine diletanata kao fenomenalne. Kako je g. Hadžimanov uspeo da odradi takvu magiju? Evo živ nisam. Nisu se ni oznojili, čak ni bubnjar (koji je eksplodirao neprestano), iskreno sam ubeđen u to, a svirali su maestralno.
„Tenziju” je kasnije spustio još jedan subotički DJ, Overtone Funk koji uvek uspe da pronađe pravu količinu derivata funka u svemu što zavrti.
6. avgust: Viktor Tumbas Quintet (Beograd, Subotica), Nikola Spasojević Quartet (Beograd, Roterdam, Subotica), Projections (Novi Sad, Subotica), Ali Tahir Orchestra (Dubai, Boston) i Fade Out (Arilje)
Poslednji dan je bila prava gužva džeza i roka, jer je nastupilo 5 bendova. Sad je pravi trenutak da kažem da je svake večeri bilo više publike od prethodne večeri, što je zaista začuđujuće i da odahnem da se konačno i to dogodilo.
Orkestri Viktor Tumbas Quintet i Nikola Spasojević Quartet su svakako poznati publici koji su posećivali YJRF i ranije, ali to ne znači išta, jer je količina energije koju isporuče uvek na nivou. Viktorove vokalne sposobnosti i saksofonske deonice Nikole Spasojevića, naravno uz bend koji čine kvalitetni muzičari su razlog više da ih čujete kad god imate priliku.
Ono što se desilo novo jeste prisustvo metala na festivalu. Kako sad to? Lepo brate, konačno su i gitare sa više ekstremne distorzije i pedal-boardovima došle do izražaja! Sada novosadski bend Projections (okolnosti se menjaju) je u novoj postavi ponovo kročio na binu YJRF-a i pošteno „izmaltretirao” uši slušalaca. Jebote, čak i devojke u koktel haljinama su headbangovale u žestokim naletima nečega što je u najmanju ruku prog-tech-djent-alt metal sa prelepim pasažima koji su dolazili sa gitare Ilije Kalinića. O bubnjaru koji je dobrano omladinac, nemam reči.
Nekoliko dana pre festivala, idem ka Pošti broj 1 u centru i mimoiđem se sa omanjim tipom u ZEAL & ARDOR MAJICI. Iako nije ženska osoba u pitanju (hah), okrenuo sam se za njim i ostao u čudu, jer nisam video ikoga u majici pomenutog odličnog blackgaze benda. Ispostavilo se da je to Ali Tahir, poreklom iz Dubaija, student Berklija i vođa džez orkestra koji će nastupiti na YJRF-u. Iako je okupljen džez orkestar sa sve duvačkom sekcijom, ono što je zapravo krenulo iz ozvučenja je heavy metal grmljavina umesto sinkopa i ostalih čuda. Bila je gužva na bini, svi su se pošteno zabavili, odsvirali svoje. Dakle, dva metalski nastrojena benda na džez festivalu – skoro pa mi se ostvarila želja da čujem nešto kao Zornov Painkiller, ali ću i dalje čekati. Zapravo, prilično sam bio naelektrisan i zadovoljan da sam čuo i opasne riffove.
Za kraj večeri su, logistički gledano, nastupila dva benda: Fade Out i Süpersolid, spojena u jednu ad hoc grupu, koja beše kombinacija naziva? Superout. Ne znam. Moja dva draga prijatelja, Vasilije Ariljski Isus i Dušan Niški Supersolidni su isprašili autorske pesme oba benda, uz par obrada koje nećete čuti igde. Bubanj i gitara se nisu smirivale ni trena, sve je kompaktno zvučalo, iako su bili prilično „bučni” – a nisu svirali metal. Nadam se da ću ih čuti opet u ovoj kombinaciji, iako drugim polovinama oba benda ne fali išta. Naprotiv.
Ipak, najveći utisak mi je ostavilo druženje u subotičkom Parku Rajhla Ferenca nakon raspremanja bine, gde su se pojavili svi bendovi sa treće večeri. Ogromno društvo i ogromna količina piva/vina (dakle, klasa), pozitivna energija, a u jednom trenutku se začulo i etno pevanje od strane nekoliko devojaka – ako to nije after, sa kulturiška twistom bez incidenta, onda ne vredi pričati dalje dok ne doživite slično.
Jedva čekam sledeći YJRF. Toliko mi je prirastao srcu.
Daniel Tikvicki/DOTKOM