Prvi susret deteta sa pozorištem je – lutka. Lutki se veruje, a veza koju publika ostvaruje sa lutkom na sceni je magična, psihološka i često postaje neraskidiva. Lutka – jednako pozorište – jednako ljubav. Deca koja od svog ranog detinjstva upoznaju magiju lutke, zauvek ostanu privržena pozorištu.
U dečijim očima lutka je ta koja vodi priču, i taj kratkotrajni „živi“ momenat u kome je neživo biće – živo, predstavlja novi pogled na svet i izraz jednog deteta. Samo dete može da prepozna taj život jedne nežive stvari.
Lutkarska umetnost postoji od pamtiveka. Sam naziv „lutka“ potiče od latinske reči i znači igra, zabava, gluma, igračka. Lutka se menjala, rasla i razvijala se i skoro svaka zemlja ima svoju pozorišnu lutku kroz koju se rađaju i prikazuju različiti svetovi, oni izmaštani, izmišljeni.
Izložbu lutaka Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina oduševljeno je pogledala najmlađa publika, ali i mi stariji nismo ostali imuni na nepokretne oči izloženih primeraka. Umetnost u izradi je nesporna, a autorka ove postavke Ivana Kukolj Solarov je istakla kako su kreatori ovih lutaka dobitnici velikih i značajnih nagrada u svom domenu.
[ngg src=“galleries“ ids=“181″ display=“basic_thumbnail“]
