I posle svega – britanski mutirani soj virusa. Prvo smo pre nešto više od godinu dana saznali da virus korona postoji, onda su se istraživači iz svih krajeva sveta potrudili da za što kraće vreme u laboratorijama pronađu oružje kojim bi se na takvog nevidljivog neprijatelja moglo „udariti” i stigle su – vakcine. Sada je virus počeo da se menja. Dr sc. med. Vladan Čokić, naučni savetnik s Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, objašnjava:
– Virus korona (SARS kov 2) kao jednolančani RNK virus stekne jednu novu mutaciju u proseku na svake dve nedelje. Neke od tih mutacija doprinose bržem prenošenju virusa, to se pre svega odnosi na mutacije na S proteinu koji se vezuje za receptore ulaznih ćelija kod čoveka. Zbog povećanog prenošenja aktuelne su tri vrste virusa korona: britanski (B.1.1.7), južnoafrički (B.1.351) i brazilski (P.1) soj. Iako su nazivi povezani s državama, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi odakle potiču virusi, odnosno da li su u te zemlje odnekle pristigli ili su baš u tim zemljama nastali.
Onaj koji se u poslednje vreme često pominje i za koji je i zvanično potvrđeno da je ušao u Srbiju, kažu, prešao je Lamanš i vrlo je opasan za mlađe ljude.
– Britanski soj virusa korona detektovan je prvi put u Velikoj Britaniji i utvrđeno je da se gotovo duplo brže prenosi nego početna forma virusa. Ukazuje se i na mogućnost da ova forma virusa povećava smrtnost za trećinu kod ljudi. Ova varijanta virusa korona ima 23 nove mutacije, da kažem stručno, većina na S proteinu, međutim, genetski je mnogo udaljena od početne kineske forme virusa korona, kao njen daleki rođak. Smatra se da je nastao dužim zadržavanjem, bar tri meseca, kod imunokompromitovane osobe, gde imunosistem nije bio u stanju da odreaguje, što je pružilo virusu dovoljno vremena da stekne više mutacija koje su pojačale njegovu infektivnost – pojašnjava ovaj stručnjak kako se virus, kao slepi putnik na čoveku, širio i menjao.
– Britanski soj virusa korona je prvi put otkriven krajem novembra 2020. u Engleskoj, a zatim se proširio do januara 2021. na celu Evropu. Prema poslednjim podacima, obuhvata 74 odsto slučajeva obolelih od kovida 19 u Slovačkoj i 40 procenata u Holandiji, dok je u januaru detektovan u Austriji, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Grčkoj. Pre nedelju dana je otkriven novi veći broj slučajeva obolelih od britanskog i južnoafričkog soja virusa korona u severnoj Italiji i austrijskoj oblasti Tirol. Zvaničnici u Srbiji su objavili da je prvi detektovan slučaj britanskog virusa korona ušao u Srbiju 31. decembra 2020, što naravno ne isključuje mogućnost da je virus ušao i ranije zbog niskog nivoa sekvenciranja kompletne RNK virusa korona kod nas – podseća Čokić i osvrće se na još neka otkrića.
– Brazilski soj virusa korona ima 17 bitnih mutacija, od kojih je 10 na S proteinu. Ovaj soj pokazao je veliku infektivnost u Manausu, jer je bio prisutan kod 42 odsto zaraženih u decembru, u centru amazonske prašume Brazila, mada ne izaziva teže simptome kod obolelih u poređenju s početnom kineskom varijantom korone. U Manausu je prema procenama već bilo zaraženo tri četvrtine stanovnika u prethodnom talasu klasične forme virusa korona, ali je novi brazilski soj ponovo masovno slao ljude u bolnice, što znači da ovde „imunitet krda” ili nije zaživeo ili nije uspeo. U januaru 2021. se proširio u Nemačku, Italiju, Francusku i druge evropske zemlje – ističe naučni savetnik.
– Južnoafrički soj virusa korona je otkriven u decembru 2020. u Južnoafričkoj republici, i prvi izveštaji su ukazivali na češću zastupljenost kod mlađih ljudi s težom kliničkom slikom. Ne povećava smrtnost ljudi u odnosu na početnu formu virusa korona, ali može da zaobiđe imunost, to jest da ne odreaguje na antitela razvijena klasičnom kineskom formom virusa korona. Proširio se već na Evropu i širi se u lokalnim zajednicama Velike Britanije i Austrije, dok je u Nemačkoj zahvatio već više od pet odsto populacije – pominje naš sagovornik područja gde su stručnjaci otkrili opasnu infekciju.
– Postojeće vakcine „Fajzera”, „Moderne” i „Astra Zeneke” efikasne su u sprečavanju razvoja bolesti s britanskim sojem virusa korona, međutim „Astra Zeneka” je pokazala smanjenu zaštitu u slučaju južnoafričkog soja koronavirusa. Dalje mutacije virusa SARS kov 2 biće sve veći izazov kako za naš imunosistem, tako i za vakcine. Odgovor na tu pretnju je što brže i šire vakcinisanje da bi se sprečilo dalje širenje virusa jer virusi ne mogu da se sami razmnožavaju, i samim tim i mutiraju, potreban im je domaćin, odnosno ljudi – podseća dr sc. med. Vladan Čokić.
Eto zašto su, uz vakcine, maske na licu, oprane ruke, bekstvo iz gužve, i dalje neophodne mere da bismo jednog dana o epidemiji mogli da govorimo „bilo, ne ponovilo se”.
Rajna Popović, Politika