Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je ove nedelje da su uhapšene tri osobe, koje se sa još dvoje ranije uhapšenih terete za pranje novca i udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Sumnja se da su od 2015. godine prali novac stečen kriminalnim aktivnostima u Danskoj, a da su 2,2 miliona evra u kešu nelegalno prenosili u Srbiju – pa ih ulagali u izgradnju nekretnina.
U Srbiji je u protekle četiri godine mali procenat nekretnina kupljen iz kredita prema zvaničnim podacima institucija, ali iako je u široj javnosti već odomaćeno mišljenje da je to rezultat „pranja para“ – nadležni barem zvanično ove stavove niti potvrđuju niti opovrgavaju, piše Nova Ekonomija.
Slučaj kriminalne grupe od pre nekoliko dana jedan je od retkih koji je, navodno, povezan direktno sa ulaganjem u nekretnine. U međuvremenu, preko 80 odsto nekretnina u Srbiji su kupuje za gotovinu, što je (u najmanju ruku) nesvakidašnje.
Činjenica da se značajan procenat transakcija nekretninama obavlja u gotovini, ali i da taj udeo raste.
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda(RGZ), u 2023. godini 17 odsto svih kupoprodaja stanova je plaćeno iz kreditnih sredstava, 2022. godine taj procenat je iznosio 26 odsto. Taj udeo je i 2020. i 2021. godine bio 31 odsto za sve stanove.
Broj izdatih građevinskih dozvola za stambene zgrade u novogradnji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je rastao svake godine.
U januaru 2020. godine 195 zgrada je dobilo dozvolu, 2021. godine istog meseca broj dozvola je bio 355, 2022. u januaru 306 i prošle godine 345 je broj dozvola izdat u novogradnji.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: Nova Ekonomija
