Kraj školske godine sve je bliži, a hodnicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji već odjekuju teme frizura, haljina, cipela i lokacija za fotografisanje.
Maturska groznica u punom je jeku, ali ove 2025. godine sve je više onih koji umesto muzike čuju — zvuk kalkulatora. Jer, maturska noć, nekada simbol odrastanja i početak novog poglavlja, danas je luksuz koji mnogi jedva uspevaju da priušte.
Čak i tokom ratnih devedesetih ili pandemijske 2020. mature su se održavale. Danas, međutim, maturske večeri postaju neizvesne iz potpuno drugačijih razloga. Poremećaji u nastavi, štrajkovi, manjak motivacije i sve veći troškovi — učinili su da neke škole još nisu ni uplatile avans za slavlje koje bi trebalo da se pamti celog života.
Tamo gde se ipak slavi, cene skaču. U beogradskim hotelima cena po učeniku dostiže 11.500 dinara, što je za skoro 1.000 dinara više nego prošle godine. Subotica je još uvek nešto povoljnija – najniže cene su oko 6.000 dinara po učeniku, ali i to je veliki izdatak za mnoge porodice.
Za devojke, matursko veče retko se završava na ulazu u salu. Cena haljine se kreće između 6.000 i 12.000 dinara, obuća i torbica dodaju još 10.000, šminka od 3.500 do 5.000, solarijum do 4.200, manikir i pedikir još 2.000 do 4.000. Sve u svemu – maturski sjaj dostiže cifre koje pariraju letovanjima.
Maturanti prolaze nešto jeftinije, ali ni njihove kombinacije nisu „za džabe“. U proseku troše između 20.000 i 25.000 dinara, a oni koji se odluče za skuplje komade mogu doći i do 33.000.
Ono što možda možemo da izdvojimo kao dobru praksu jeste pojava sve brojnijih objava na društvenim mrežama u kojima se dele haljine — nove ili nošene samo jednom. Neke se nude po simboličnim cenama, neke se razmenjuju, a mnoge se i poklanjaju. Maturantkinje pomažu jedna drugoj da ta jedna noć prođe sa što manje stresa i troškova – i to je matura koju vredi pamtiti.
U jeku maturske euforije, zanimljivo je da su brojni studenti ove godine odlučili da preskoče apsolventske večeri.
Maturska noć više nije samo simboličan kraj školskih dana – postala je statusni simbol. Oni koji mogu – slaviće. Oni koji ne mogu – verovatno će osećati gorčinu zbog propuštene večeri. A možda će, u tišini doma, shvatiti da je i to – deo odrastanja.
Jer, kako god je zvali – velika ili mala – najvažnija matura ostaje ona životna. I za nju nisu potrebni štikle, sako, ni dvorana. Samo karakter.
