Kako se novoosnovanoj privatnoj produkciji, sa dvoje zaposlenih, jednim honorarcem, četiri kamere i mobilnim studiom, lane isplatilo da angažuje “podizvođače” za snimanje video-priloga u okviru sopstvenih projekata i da celokupan novac, dobijen na medijskim konkursima, prepusti “podizvođačima”?
Kako se dogodilo da Udruženje građana “Ja volim Sombor”, kao “podizvođač”, od firme “Video kreativa tim” u Novom Sadu naplati uslugu izrade špica, džinglova i foršpana, a da, potom, istu uslugu, u okviru sopstvenog projekta u Apatinu, ustupi i plati firmi “Impres” iz Bačke Topole?
Branko M. Žujović
Kada je u vreme raspisivanja prošlogodišnjih medijskih konkursa osnovao svoju firmu, mladi snimatelj iz Crvenke, Milan Šveljo, dugačkim nazivom firme jasno je definisao njenu delatnost. Doslovan naziv njegove firme glasi: “Milan Šveljo PR proizvodnja kinematografskih dela audio vizuelnih proizvoda i televizijskog programa Video kreativa tim Sombor”.
Naziv firme direktno ukazuje na to da se njen vlasnik, koji je i sam snimatelj, u osnovi bavi snimanjem video sadržaja.
Snimatelj i “podizvođači”
Tome u prilog govore podaci koje je Šveljo naveo u projektu “Sačuvaj sebe i druge”, za koji je lane iz subotičke gradske kase dobio 2.500.000 dinara.
Šveljo je u pomenutoj projektnoj dokumentaciji istakao da poseduje kompletno opremljen terenski studio sa 4 kamere i da raspolaže redakcijom sačinjenom od 2 stalno zaposlena člana i 1 honorarno angažovanim saradnikom.
Imajući sve ovo u vidu, razumno bi bilo pretpostaviti da je, u cilju racionalnog poslovanja, Šveljova firma sama snimala priloge za svoje projekte, za koje je na medijskim konkursima u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Apatinu i na nivou AP Vojvodine lane dobila oko 55.000 evra.
Ali, ne lezi vraže. To se, uprkos zdravorazumskim očekivanjima, ipak, nije dogodilo. Šveljo je, iz nekog razloga, troškove uslužnog snimanja plaćao “podizvođačima” uz njihovu podrazumevajuću zaradu, a snimao tek ponekad za druge.
TEKSTOVI IZ NAŠEG SERIJALA “MILIONERI IZ KONKURSNOG BLATA” DOSTUPNI SU OVDE.
Poslovanje Šveljove firme dobar je pokazatelj onoga što se na konkursima u Bačkoj lane zaista dešavalo.
Ovdašnja javnosti, tematski okupirana prizemnim strastima dnevne politike, parapornografskom estradom i krvavim svetskim temama, prečesto iz vida ispušta dešavanja u najbližoj orbiti vlastitog javnog džepa, odnosno budžeta.
Sačuvaj i druge od sebe
U okviru svog pomenutog subotičkog projekta, Šveljo je kompletne troškove snimanja 20 kratkih video priloga, u iznosu od 400.000 dinara, platio firmi “Media 025” Mirjane Đerić iz Koluta.
Ukoliko je neko pomislio da razlog tome leži u geografskoj udaljenosti, vredi pomenuti da je Kolut od Subotice udaljen 79, a Crvenka, gde je Šveljova firma osnovana, 58 kilometara.
Posredi su razdaljine zanemarljive razlike, čak i ako se u obzir uzme razdaljina od Subotice do Novog Sada, gde je Šveljova firma jedno vreme lane imala sedište ili Sombora, gde sedište ima danas.
Zbog čega se onda Švelju isplatilo da, umesto njegove produkcije, priloge iz njegovog projekta snima firma Mirjane Đerić koja je, potom, ugašena 29. oktobra prošle godine?
Bilo kako bilo, izvesno je da firma Milana Švelja, premda u osnovi video produkcija i sa posebno naglašenim kapacitetima za snimanje, nije snimala sopstvene priloge u okviru vlastitog medijskog projekta u Subotici, već je uslugu snimanja platila firmi Mirjane Đerić.
Vanja Đekić plaća Švelju
Slično je bilo i sa Šveljovim projektima u Novom Sadu.
Skoro sav novac, dobijen na prošlogodišnjem konkursu u tom gradu, o čemu smo već pisali, Šveljo je uplatio firmi Ognjane Starović, članici Nadzornog odbora Javnog preduzeća “Emisiona tehnika i veze”.
Manji deo novca sa novosadskog konkursa, odnosno 100.000 dinara, Šveljo je uplatio Udruženju građana “Ja volim Sombor” za obezbeđenje muzike i tonskih efekata (50.000) i izradu špica, džinglova i foršpana (50.000).
Zanimljivo je, pritom, da je istovetnu uslugu (izrada špice, džinglova i foršpana) Udruženje građana “Ja volim Sombor”, ali u okviru vlastitog projekta u Apatinu, platilo drugoj firmi, “Impresu” iz Bačke Topole, čiji je vlasnik Miloš Lončar, inače vlasnik Radio Jugovića iz Kaća.
Kako se dogodilo da pomenuto udruženje Vanje Đekić izrađuje špicu za priloge “Video kreativa tima” Milana Švelja u Novom Sadu, a da istu uslugu, u okviru sopstvenog projekta u Apatinu, ustupa i plaća “Impresu” iz Bačke Topole?
Ni u Novom Sadu Šveljov “Video kreativa tim” nije sam snimao vlastite medijske priloge. Za snimanje 5 kratkih medijskih priloga, Šveljo je Ognjani Starović platio 180.000 dinara (polovinu ukupno procenjene sume u iznosu od 360.000 dinara).
Za troškove snimanja istog broja priloga, ali na konkursu kod AP Vojvodina (projekat “Upoznaj kulturu – upoznaj sebe”), Šveljo je firmi Ognjane Starović platio 75.000 (od ukupno procenjenih troškova snimanja u iznosu od 150.000).
Šveljo snimao za Vanju Đekić
Sa druge strane, Udruženje građana “Ja volim Sombor” Vanje Đekić, u okviru svog prošlogodišnjeg somborskog projekta, platilo je 400.000 dinara Šveljovom “Video kreativa timu” za snimanje video materijala i još toliko, za istu uslugu firmi, “Media 025” iz Koluta. Ukupno, 800.000 dinara.
U okviru istog projekta, Udruženje “Ja volim Sombor” firmi “Zoom media SN” Selme Nikolić iz Odžaka, o kojoj smo takođe pisali, platilo je 300.000 dinara za iznajmljivanje drona i još 300.000 firmi “Media 025” za montažu video priloga.
“Impres” snimao opremom koja je nasleđena
U okviru svog apatinskog projekta (“Zeleni oporavak”), Udruženje građana “Ja volim Sombor” troškove snimanja platilo je 120.000 dinara firmi “Impres” iz Bačke Topole, kao i značajan deo ostalih troškova (obezbeđivanje muzike 160.000, “priprema potpisa” 60.000 i pomenute troškove izrade špica u iznosu od 100.000 dinara).
“Impres” iz Bačke Topole nije novi, ni mali konkursni igrač. Sudeći prema podacima objavljenim na sajtu Centra za održive zajednice, preduzeće “Impres” je od 2015, zaključno sa prošlom godinom, na medijskim konkursima dobilo 179.812 evra.
Ovoj sumi treba pridodati 400.000 dinara koje je Grad Subotica uplatio “Impresu”, na osnovu rešenja od 9. septembra prošle godine koje je potpisao gradonačelnik Stevan Bakić.
Zakonski zastupnik “Impresa” je Miloš Lončar, direktor i urednik Radio Jugovića. Radio Jugović je, prema podacima Centra za održive zajednice, u pomenutom periodu na medijskim konkursima dobio 312.667 evra.
Lončar je za Subotičke.rs izjavio da je njegovo preduzeće od Radio-televizije “Trend” iz Bačke Topole, koju je kupio pre nekoliko godina, pored ostalog, nasledilo opremu za video snimanje, što je bio slučaj i sa projektom Udruženja građana “Ja volim Sombor”. Otuda Radio MM, čiji je osnivač “Impres”, među kućama koje se bave video produkcijom.
– Uslužno radimo snimanje. Odustali smo od televizije, posvetili smo se radijskom program. Imamo dvoje angažovanih ljudi koji po potrebi snimaju video sadržaje – rekao nam je Lončar.
Vladan Stefanović koji je višestruko povezan sa Vanjom Đekić, njenim organizacijom “Ja volim Sombor” i drugim pomenutim firmama, kao ni Milan Šveljo, do sada, uprkos obećanjima, nisu odgovorili ni na jedno naše pitanje.
Za razliku od njih Vanja Đekić se odazvala našem pozivu da govori za Subotičke.rs. Taj razgovor, koji se odvija posredstvom imejlova, upravo se privodi kraju i trebalo bi da bude objavljen do kraja ove nedelje.
Foto: printskrin, film “ko to tamo peva”