U Kazneno-popravnom zavodu u Somboru nadležni su primetili oštećenje ispod prozora jedne pritvorske sobe, sumnjajući da je reč o planiranom bekstvu. U saopštenju je istaknuto da je reč o rupi prečnika oko deset centimetara i da, iako nije mogla da omogući beg, veruju da je to bio samo početak realizacije plana pritvorenika.
Protiv dvojice pritvorenika, za koje se veruje da su učestvovali u oštećenju, odmah su podnete disciplinske prijave, a oni su razmešteni u druge sobe kako bi se sprečila dalja komunikacija među njima, navedeno je iz somborskog zatvora. U medijima su se pojavile informacije, koje nisu zvanično potvrđene, da su osumnjičeni završili iza rešetaka zbog sumnje da su počinili krivična dela krađe automobila i teške krađe. U toku je istraga koja će utvrditi sve okolnosti ovog slučaja.
Kažu da “koga zmija ujede, taj se i guštera plaši” a kako naša kriminalistička istorija pamti bekstva iz zatvora, jasno je zbog čega i najmanji trag izaziva sumnju i pokreće detaljnu istragu. Bekstva iz zatvora oduvek bude posebnu pažnju javnosti, jer spajaju elemente kriminala, domišljatosti i često ozbiljnih propusta u sistemu. Jedno od najpoznatijih u Srbiji svakako je bekstvo Zorana Raškovića zvanog Serdar, koji je iskoristio posetu advokata svojim klijentima u zatvoru da se preruši i glumi njihove kolege i mirno, u sred bela dana, išeta na glavnu kapiju Centralnog zatvora.
Nikada nije otkriveno kada i na koji način je Serdar nabavio odelo, ali je to bekstvo ostalo veoma upaćeno i smatralo se “udarcem” na čitav državni sistem – dvojica stražara suspendovani su zbog ovog propusta. Iako je odmah izdata naredba o pokretanju potrage, Rašković je uspeo da pobegne van granica naše zemlje. Uhapšen je u Švajcarskoj nekoliko meseci kasnije, deportovan i vraćen u zatvor.
Centalni zatvor pamti i bekstvo osuđenika sa inicijalima A.T. u februaru 2007 godine. On se zakačio za karoseriju kamiona, donji deo vozila, sa kojim je dostavljan hleb i mirno čekao da se izveze iz dvorišta. Ipak, gotovo filmski scenario je prekinut na samoj izlaznoj kapiji – kada su ga uočili čuvari. Pošto je izašao iz zatvorskog kruga, ovo se smatra bekstvom, ali je samo nekoliko minuta kasnije ponovo završio u ćeliji.
Najveću pažnju domaće javnosti privukao je pokušaj bekstva Sretka Kalinića, ozloglašenog pripadnika zemunskog klana, i njegovog poznanika iz druge ćelije. Oni su samo išetali iz posebne pritvorske jedinice u okviru zgrade Specijalnog suda, a sve su snimile sigurnosne kamere. Kasnije je utvrđeno da su bonsekom presekli rešetke na vratima ćelije, odvalili vrata i savladali čuvara koji je bio u hodniku – popeli su se potom na prvi sprat, izvadili rešetke na prozori i skočili u dvorištu. Tu su ih dočekali pripadnici Žandarmerije, pa su ubrzo vraćeni u ćeliju a u “bogat dosije” im je dodato i krivično delo pokušaj bekstva.
Ovakvi slučajevi bili su česti krajem devedesetih i početkom 2000-ih godina u srpskim zatvorima. S godinama to se znatno promenilo zbog visokog nivoa bezbednosti zatvora, nadzornih kamera, elektronskih bravi i čip-kartica. Ranije su zatvorenici kupali tunele, pokušavali da odu tokom prevoza ili tokom rada van zidina. Srbija nije izolovan slučaj, a “želja za slobodom” javlja se gotovo od osnivanja zatvora i to svuda u svetu.
Najupečatljivije je bekstvo iz Alkatraza 1962. godine, kada su Frenk Moris i braća Anglin uspeli da probuše ventilacione otvore, naprave lažne glave od papira i sapuna koje su ostavili u krevetima i kroz servisni hodnik dođu do obale. Nikada nije utvrđeno da li su preživeli ledene vode zaliva, pa je slučaj vremenom prerastao u mit.
Slično filmskom scenariju izgledalo je i bekstvo narko-bosa Hoakina „El Čapa“ iz meksičkog zatvora Altiplano 2015. godine. Njegovi saradnici izgradili su tunel dug više od kilometra, sa osvetljenjem i ventilacijom, koji se završavao ispod tuš-kabine njegove
ćelije. Ceo poduhvat ukazao je na izuzetnu logistiku i korupciju unutar sistema. Američku javnost potreslo je i bekstvo iz zatvora Klinton 2015. godine, kada su Ričard Met i Dejvid Svit, uz pomoć zatvorske radnice koja im je prokrijumčarila alat, isekli rupu u zidu i provlačili se kroz mrežu cevi. Potera je trajala tri nedelje – jedan begunac je ubijen, drugi uhapšen.
Nešto drugačiju dimenziju imalo je masovno bekstvo iz severnoirskog zatvora Mejs 1983. godine, kada je 38 pripadnika IRA preuzelo kontrolu nad jednim blokom i pobeglo kamionom. Akcija je bila vojnički precizna, a Britanija je mesecima pokušavala da sanira posledice sigurnosnog fiaska.
Zajedničko mnogim od ovih slučajeva jeste kombinacija planiranja, pomoći iznutra i nedovoljno čvrstih kontrolnih mehanizama. Svako od njih pokazuje da i najčuvaniji zatvori imaju slabe tačke – a da je ljudska domišljatost ponekad snažnija od betona, zidina i čelika.
View this post on Instagram
