O krađi na vagama u subotičkom supermarketu najpre je bila obaveštena inspekcija. Osoba koja se obratila tržišnoj inspekciji kaže da inspektor nije želeo da reaguje, već da ju je, kao u lošem vicu, uputio na Zavod za mere i dragocene metale
Branko M. Žujović
Kao retko kada, juče posle podne ukazala nam se prilika da snimimo celokupan postupak zakidanja na težini proizvoda u supermarketu „Aman“, u naselju Prozivka. Priliku smo iskoristili, snimili celokupan postupak zakidanja na vagi i ukazali na očigledne krađe na dve vage u pomenutoj prodavnici.
Krađe su se, sudeći prema datumu slika koje su nam prvobitno dostavljene, događale barem od novembra prošle godine, a verovatno i ranije.
Ukoliko izvedete prostu računicu, videćete da jedna vaga, podešena tako da svaki put zakine 36 ili 40 grama, ukoliko bi bila upotrebljena stotinak do sto pedesetak puta dnevno, donosi oko hiljadu evra dobiti mesečno.
Postavlja se pitanje: kome? Ko je odgovoran za organizovanje ovakve krađe?
Jesu li to na smrt preplašene prodavačice, ucenjene niskim zaradama i primorane, kako nam kažu, da dolaze pola sata pre početka radnog vremena i često ostaju na poslu nakon isteka radnog vremena, a da pritom nisu plaćene za prekovremeni rad?
Lično, teško mi je da zamislim da su prodavačice organizovale nešto ovako očigledno i bezobrazno, a prozivati ih unapred za saučesništvo bilo bi ispod svakog dostojanstva, što ne znači da neko neće pokušati da kola odgovornosti polomi na njihovim plećima.
Supermarket ima ugrađene sigurnosne kamere, baš kod pomenutog odeljenja na kom se pelješe potrošači. Da li iko ikada pregleda te snimke? Postoji li u “Amanu” nekakva unutrašnja kontrola, neki sistem koji predupređuje krađe ili su one deo sistema?
Ko je zaista organizovao krađu, pitanje je za istražne državne organe ukoliko oni ikada reaguju i kompaniju „Aman“, a tu, barem kada je država u pitanju, dolazimo do sistemskog problema koji svedoči da je krađa u pomenutom supermarketu kamičak koji je savršeno uklopljen u sistemski mozaik.
Pre naše redakcije, naime, o krađi na vagama u subotičkom supermarketu bila je obaveštena inspekcija. Osoba koja je o svemu obavestila tržišnu inspekciju kaže da inspektor uopšte nije želeo da reaguje. Kao u lošem vicu, uputio ju je na Zavod za mere i dragocene metale.
Da li je to normalno? Naravno da nije.
Sada bi, kao novinar koji zaista pokušava da se bavi svojim poslom, trebalo da pozovem gradonačelnika, kom želim što brži i uspešniji oporavak, a posle njega načelnika Severnobačkog upravnog okruga, koji je šef svim inspektorima, da mi kažu zašto je stanje sa inspekcijama u gradu takvo kakvo jeste.
Ali, njih dvojica – gradonačelnik i načelnik, slično inspektoru, već mesecima, pa i godinama, ne smeju da odgovore na konkretna pitanja i prave se da naše redakcije nema. Obojica, ni Stevan Bakić ni taj Bojan Šoralov, suočeni sa pitanjima koja smo ima poslali unapred, nisu smeli svojevremeno da govore za naš sajt.
Neće odgovoriti ni sada, zato što njihovu odgovornost za stanje u gradu, koja je podređena dnevnoj stranačkoj politici, ne može da izmeri ni najosetljivija vaga iz pomenutog Zavoda za mere i dragocene metale.
Ni to, uzgred budi rečeno, nije normalno.
Kada sve to imamo u vidu, uopšte ne treba da nas čudi što javni sektor vrca od fiktivnih radnih mesta na koje sam ukazivao, stranačkih zaposlenja, što nam bolnica kopni, što se direktori u javnom sektoru imenuju iako se protiv njih vode krivični postupci, što se javnost otvoreno i beskrupulozno laže, što akva-park još uvek nije završen, što smo zgradu pozorišta i “Ipsilon” krak gradili kao da su Skadar na Bojani…
Na koncu, uopšte ne treba da nas čudi ni to što medicinsko vozilo u Bajmoku, takođe juče, nije imao ko da pokrene i njime preveze nesrećnog mladog čoveka, kom je bilo pozlilo, do ambuilante ili bolnice.
Narodski rečeno, sistem koji čine ljudi bez karijera, koji žive od stranačke politike i pristaju da zavise od nje, boli uvo za obične ljude. Šta mi tu, onda, imamo da se bunimo i dižemo dževu zbog tričavih 36 ili 40 grama salame, kada se niko, pa da je i droga u pitanju, zbog toga ne uzbuđuje?
To nije ni za sendvič, a u njega se tako dobro uklapa.