Subkultura

Apoteka u zemlji čuda

Veljko Dželetović se ipak juče sastao sa predstavnicima subotičkog sindikata, obećavši da će radnci Apoteke Subotica biti primljeni u skladu sa odredbama ugovora, kao i da će u “Galen farmu” slobodno moći da uživaju sindikalna prava

Branko M. Žujović

Nakon što je opomenom pred tužbu, upućenom meni, suptilno razvejao posledice kolektivnog transa radnika Apoteke Subotica, u kojem su ovi, izgleda, svi od reda bili na sastanku sa njim pre dve nedelje, budući da ga, kako tvrdi, uopšte nisu razumeli, vlasnik “Galen farma” Veljko Dželetović juče se ipak sastao sa predstavnicima subotičkog sindikata, čvrsto obećavši da će radnici pomenute ustanove biti primljeni u radni odnos u skladu sa ugovorom i da će slobodno moći da uživaju svoja sindikalna prava.

To je mali korak za Dželetovića, veliki za radnike Apoteke Subotica i najveći za mene. Najveći je korak za mene zato što sam, do Dželetovićeve opomene pred tužbu, verovao u kakve-takve logičke granice mehanike društvenog delanja. Čak i u pristojnost. Prevario sam se. Tih granica nema. Verovatno ih nikada nije ni bilo, barem ne s one strane kolektivno svesnog.

Ispostavilo se da je Dželetović na prvom sastanku sa svojim budućim radnicima istakao činjenicu da u njegovoj kompaniji nema sindikata upravo da bi ukazao na cvetna kompanijska sindikalna prostranstva. Kada je svojim budućim radnicima govorio o ugovrima na tri i šest meseci, oni ga ni tu nisu bili razumeli. Pomislili su, o tempora o mores, da rečeno ima veze sa njima. A Dželetović im je samo ovlaš, očinski, pomenuo kako se u njegovoj firmi inače radi. Nisu ga iz prve ni shvatili, ni razumeli.

Znam za neke od neshvaćenih. Većina među njima su geniji. Od Aristarha do Alfreda Vegenera i Džejmsa Elisona. Ponekad su proticali vekovi i decenije da bi čovečanstvo razumelo njihove reči, radove i dela.

U Dželetovićevom slučaju bila je potrebna samo jedna opomena pred tužbu, da se razveje kolektivna hipnoza desetina radnika. Impresivno. Šteta što Elison, koji je iz Dželetovićeve branše, nije imao takvog advokata. Verovatno ne bi čekao toliko dugo na Nobelovu nagradu.

Položaj radnika Apoteke Subotica danas je barem unekoliko bolji, nego što je bio pre dve nedelje. Sva je prilika da će u Dželetovićevoj kompaniji jedino Subotičani imati sindikat, budući da njegovi radnici u ostalim gradovima, pretpostavljam zbog meda i mleka, nisu imali potrebu da se sindikalno organizuju.

Ostaje nam problem ćutanja Apoteke Subotica u vezi zaista važnih tema. Podsetiću da ova ustanova neslavno odbija da javnosti podastre rezultate svog poslovanja tokom poslednjih deset godina i podatke o isplaćenim stimulacijama u mesecima kada je ova ustanova tonula finansijski. Do tih podataka ćemo doći pre ili kasnije, ali…

Danas, miropomazan najnovijim iskustvima, lako mogu da pretpostavim da ja, skučene novinarske svesti, ne pojmim plemenitu i možda sasvim zakonitu radnju direktorke Jasmine Vukše koja, u stvari, u svojoj zemlji punoj svakojakih čuda požrtvovano štiti javni interes svih nas.

Foto: Pixabay

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp

Povezane vesti

Buka nije zavičaj

Estrada se pandemično širi tamo gde kultura i umetnost ustuknu. Podgojeni decibeli od sinoć nisu nikakva veza sa zavičajem Branko M. Žujović Gradonačelnik je preksinoć

Detaljnije »

Tole, Kiš i Duranci

Za značajan broj sugrađana, među kojima je juče zauzeo počasno mesto, Tomislav Karadžić je personifikacija propasti gradske ekonomije i hibridnog uspona ličnog bogatstva, a fudbal

Detaljnije »

Prijavite se na našu mejling listu

Besplatno jednom nedeljno stizaće

Vam najvažnije vesti na mejl.

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.