Kada neko kaže da u njegovoj firmi nema sindikata, niti će ga biti, on poručuje da je iznad države, budući da je pravo na sindikalno organizovanje zajamčeno Članom 55 Ustava Republike Srbije
Branko M. Žujović
Sa aspekta novinarskog posla potpuno je svejedno hoće li subotičke apoteke, ako je već takva odluka doneta, zakupiti “Galen farm”, “Dr Maks” ili neki treći apotekarski lanac. Sa istog aspekta poželjno je bilo da u tenderskoj trci za zakup pomenutih apoteka nastupe makar dva galopera, ali se to nije dogodilo.
U subotičkom tenderskom padoku pojavio se samo jedan punokrvni ždrebac tačno određene boje. Očekivalo se da će elegantno istrčati svoj počasni krug, ali na žalost nije. Kroz cilj je uspeo da prođe posle sebe.
Kažem to zbog toga što je vlasnik “Galen farma”, sudeći prema svedočenjima radnika Apoteke Subotica koji su u ponedeljak prisustvovali sastanku u Novoj opštini, bez ikakve spolja vidljive potrebe, kao pobednik tendera, saopštio da u njegovim firmama nema sindikata, niti će ga biti.
To je potuno nedopustivo. Kada neko javno saopšti da sindikata nema niti da će ga biti, on Ustavu Srbije potura bensedin. Poručuje nam da je iznad države, budući da je pravo na sindikalno organizovanje zajamčeno Članom 55 Ustava Republike Srbije. Tamo jasno piše da je sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja zajamčena, zajedno sa pravom da se ostane izvan svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez bilo kakvog prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi nadležni državni organ. Ustavni sud može da zabrani samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Zabranjena su jedino tajna i paravojna udruženja. Tako doslovno piše u Ustavu.
Bilo bi sjajno kada bi subotički sindikat, koji je u Apoteci Subotica reprezentativan, doprineo razjašnjavanju neodumica u vezi zakupa subotičkih apoteka. Za sada znamo da je zakupac radnicima koje preuzima ponudio tromesečne ugovore. Kakve mehanizme zaštite radnici mogu da uživaju u novoj ustanovi koja ih preuzima? Šta će biti sa minulim radom onih koji su radili dve ili tri decenije? Šta će biti sa pravima trudnica zaposlenih u Apoteci Subotica koje su trenutno odsutne? Šta konkretno, u praksi, znači klauzila o nemogućnosti proglašenja radnika za tehnološki višak i može li ista da bude zloupotrebljena? Šta će biti sa bezmalo legendarnom laboratorijom subotičkih apoteka?
Ovakvih pitanja je sijaset.
Takođe bi bilo sjajno ako bi država, u skladu sa vlastitim Ustavom, poradila na stvaranju praktičnih uslova za organizovanje sindikata u privatnim ustanovama, preduzećima i velikim kompanijama, u kojima suviše često nema sindikalnih organizacija. Nije tu “Galen farm” nikakav izuzetak od nepisanog pravila. To bi posvedočilo izvesnu posvećenost izvršne vlasti sopstvenom Ustavu koja bi, istovremeno, značila da sam Ustav nije mrtvo slovo na papiru, a sa njim i građani čija prava Ustav garantuje.
Najsjajnije bi, dakako, bilo kada bi sami zaposleni sa više hrabrosti i elana insistirali na vlastitim pravima zajamčenim Ustavom Srbije, kada se već svi zajedno u nju toliko kunemo.