Vršilac dužnosti direktora subotičke bolnice, dr Saša Dželebdžić, nastavlja praksu svog prethodnika, ne odgovarajući na konkretna pitanja javnosti
Hoće li u ponedeljak, pomoću političkog štapa i kadrovskog kanapa, ipak biti izveden prvi postupak vantelesne oplodnje u Subotici i zbog čega ovdašnja bolnica o tome ćuti?
Branko M. Žujović
Prema nezvaničnim informacijama, koje smo dobili iz ovdašnje bolnice, u ponedeljak bi u toj ustanovi trebalo da bude izvedena prva vantelesna oplodnja, iako bolnica nema stalno zaposlenog embriologa i uprkos čitavom nizu važnih pitanja koja prate osnivanje njenog Centra za vantelesnu oplodnju, na koja je ukazivala i ukazuje naša redakcija.
Evo pitanja koja smo ove nedelje prosledili upravi bolnice i dr Goranu Bićaninu:
Jesu li istinite nezvanične informacije da će u ponedeljak, ipak, biti urađena vantelesna oplodnja u Opštoj bolnici Subotica koja, prema raspoloživoj dokumentaciji, ne ispunjava kadrovske uslove iz pravilnika koji regiliše ovu oblast i nema preporuku Republičke stručne komisije?
Hoće li u tom slučaju biti ispoštovan Zakon o pravima pacijenata, s obzirom da svaki lekarski izveštaj u bolnici ima, pri dnu, automatski, iz računara odštampanu napomenu da je ovaj zakon ispoštovan?
Da li je žena, koja će biti podvrgnuta vantelesnoj oplodnji, potpisala saglasnost da stavlja pod rizik gubitak rezerve svojih jajnih ćelija?
Iz kojih sredstava je bolnica kupila ampule za takozvanu stimulaciju, pošto bolnica od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja nije dobila sredstva za vantelesnu oplodnju u ovoj godini? To znači da bolnica iz svojih postojećih sredstava mora da odvoji sredstva iz drugih oblasti. Od čega je bolnica uzela sredstva za pomenutu vantelesnu oplodnju?
Od GAK-a Novi Sad dobili smo odgovor da dr A. Radulovic i biolog D. Ćemerlic ne mogu samostalno da urade vantelesnu oplodnju, već to mogu da učine isključivo uz nadzor licenciranog embriologa i lekara stručnjaka. Sa kojim lekarom i embriologom je Opšta bolnica Subotica sklopila ugovor da stalno radi vantelesne oplodnje u Subotici i kolku će nadoknadu od naše bolnice dobijati?
Molim vas da našoj redakciji dostavite kopije pomenutih ugovora o angažovanju embriologa, kao i da nam odgovorite na prošli put prosleđena pitanja, kako ne bismo ponovo bili u situaciji da se obraćamo povereniku za informacije od javnog značaja.
Petog septembra ove godine, na tragu nezvaničnih informacija do kojih neprekidno dolazimo, redakcija je bolnici i dr Bićaninu uputila sledeća pitanja, na koja, takođe, nije dobila odgovore:
Da li je Opšta bolnica Subotica predala dokumentaciju koju je 5. maja ove godine tražila Stručna republička komisija koja nije dala saglasnost za postupke vantelesne oplodnje u Subotici, o čemu je obaveštena i naša redakcija?
Da li u ovom trenutku Opšta bolnica Subotica ima stalno zaposlenog licenciranog embriologa?
Da li dr Aleksandar Radulović ima stavrno urađenih 100 postupaka vantelesne oplodnje? Da li je dr Radulović priložio dokaze (otpusne liste na kojima je on naveden kao operater), kao i kopije protokola u kojima je navedeno izričito da je on bio operater?
Da li drugi lekar subotičkog Centra za vantelesnu oplodnju, dr Mrđanov, ima iza sebe 300 postupaka vantelesne oplodnje? On, prema saznanjima naše redakcije, nije subspecijalista. U pravilniku je jasno navedeno da subspecijslista mora da ima 100, a specijalista 300 urađenih postupaka vantelesne oplodnje.
Iz dokumentacije do koje je redakcija došla zahvaljujući intervenciji poverenika za informacije od javnog značaja nije moguće utvrditi da je ovaj zakonom propisani kriterijum ispunjen u Radulovićevom i u slučaju dr Mrđanova.
Podsetimo, Centar za vantelesnu oplodnju svečano je “otvoren” 6. februara 2020. godine, uoči tadašnjih izbora. Otvaranju centra prisustvovali su dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar zadužen za oblast zdravstva, dr Bogdan Laban, tadašnji gradonačelnik Subotice i dr Slobodan Puškar, tadašnji direktor bolnice.
Centar je nedugo nakon izbora “zatvoren”, uz obrazloženje da je to učinjeno zbog pandemije koronavirusa, iako ni jedan centar za vantelesnu oplodnju u zemlji zbog pandemije nije prekidao rad.
Naša redakcija je, nakon više pokušaja, zahvaljujući intervenciji poverenika za informacije od javnog značaja, uspela da dođe do dokumentacije koja je pokazala da centar u trenutku svečanog otvaranja uopšte nije imao dozvolu za rad.
To znači da subotička bolnica nema stalno zaposlenog embriologa i da lekari, okupljeni oko budućeg centra, nisu kroz dokumentaciju čvrsto dokazali da iza sebe zaista imaju propisani broj samostalno izvedenih vantelesnih oplodnji.
U septembru 2020. godine, bolnica je privremeno angažovala embriologa iz Beograda, dr Lelu Šurlan, za mesečnu nadoknadu od petnaest hiljada dinara. Ovaj ugovor o privremenom angažovanju dr Šurlan važio je do 31. decembra 2020.
U tom periodu, tačnije u oktobru, izvršen je inspekcijski nadzor. Nadležna inspekcija je konstatovala da Centar za vantelesnu oplodnju ima angažovanog embriloga, dakle dr Šurlan. Ne obraćajući pažnju na detalje i činjenicu da je ugovor sa dr Šurlan istekao 31. decembra 2020, Centar za vantelesnu oplodnju avgusta sledeće godine, na osnovu inspekcijskog nalaza, dobija dozvolu za rad.
Kada smo objavili sve ove informacije, bolnica je odlučila da biologa Dejana Ćemerlića uputi u GAK Novi Sad, na neku vrstu nezvanične edukacije.
Ginekološko-akušerska klinika u Novom Sadu potvrdila je u pisanom odgovoru nezvanična saznanja naše redakcije, napomenuvši da Ćemerlić, uprkos nezvaničnoj “edukaciji”, ipak ne može samostalno da radi postupke vantelesne oplodnje, već da to može uz prisustvo stručnog lica.
Početkom maja ove godine, nakon objave činjenica na koje ukazujemo, Republička strulna komisija Ministarstva zdravlja zatražila je dodatnu dokumentaciju od suboitčke bolnice u vezi sa Centrom za vantelesnu oplodnju, a ovaj centar se nije našao na listi Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Sada u bolnici imamo jednu čudnu konfiguraciju uoči planirane vantelesne oplodnje: tu oplodnju platiće subotička bolnica, izdvojivši novac za lečenje drugih bolesnika, jer RFZO nema na svojoj listi subotički Centar za vantelesnu oplodnju.
Ukoliko se već takav postuipak planira, zbog čega bolnica o njemu ćuti i ne odgovara na pitanja koja smo joj poslali?
Naročito imajući u vidu odbranu doktorata dr Vere Kovačević, pitanje osnivanja Centra za vantelesnu oplodnju u našem gradu, u uslovima demografskog odumiranja stanovništva, dodatno dobija na značaju, ali po uslovom da se takav centar ne osniva, kako smo već pisali, pomoću političkog štapa i kadrovskog kanapa, već prema slovu važećeg pravilnika i propisa, čemu ona, bez imalo sumnje, značajno može da doprinese.