Voleli je ili ne, ona je značajno ime domaće narodne muzike. Druga je stvar što estrada, duhom, ne odgovara zvaničnoj gradskoj proslavi
Branko M. Žujović
Legenda kaže da se Bakićev trust mozgova jednog letnjeg dana predozirao “Grand” kafom. Popili su toliko kafa, da su, onako urađeni kofeinom, Dan grada pribeležili kao Dan Granda.
Otuda Zorica Brunclik večeras na trgu.
Ukoliko ste naseli i sa, recimo, rokerskih pozicija ovih dana udarali po Zorici Brunclik, uradili ste upravo ono što su ovi grandovci među nama žarko želeli: cementirali ste njihov koncept lažne podele na njih i nas, na njihove i naše.
Zanjihali ste bespotrebno klatno u drugu krajnost. Koga briga slušate li Džonija Štulića, “Čorbu”, Betovena, Palmu ili Zoricu Brunclik.
Voleli je ili ne, Zorica Brunclik je značajno ime domaće narodne muzike. Druga je stvar što treba da koriguje boju perike i što estrada kao takva, duhom, ne odgovara zvaničnoj gradskoj proslavi.
To znači da oštrica opravdane kritike, zbog estradnog segmenta proslave Dana grada, treba da padne na donosioce odluka, a ne na pevačicu koja, decenijama, koketira sa politikom i političkim strankama.
Neki od nas (plašio sam se dana kada ću tako započeti rečenicu) sećaju se da je Zorica Brunclik 1999. godine bila ozbiljan kandidat za ministra kulture. Petnaest godina kasnije sama se nametala za tu poziciju, ali od njenog ministrovanja, srećom, nije bilo ništa.
Pouzdani Vujaklijin rečnik pojašnjava nam da je estrada umetnost zabave i razbibrige. Koren ove imenice pronalazimo u francuskom estrade, odnosno latinskom via strata, u smislu popločan put, drum, uzvišenje, podijum, uzvišeno mesto na podu…
Bez ikakve sumnje, svadbarski raspojasana zabava i opšta razbibriga nisu nešto što treba da upražnjavamo tokom gradskih, već zabavnih manifestacija.
Kada budemo imali gradske oce dovoljno obrazovane i kuražne da, kada ih iz centrale stranke ili nekog drugog centra moći pozovu i kažu da ima da o gradskom trošku angažuju tu i tu prijateljicu kuće, odbiju takav predlog, imaćemo dan grada umesto dana Granda.
Do daljeg će, ipak, biti po njihovom.
Objektivne krivice Zorice Brunclik u subotičkom slučaju nema nimalo. Ona je samo pevačica. Do duše u godinama kada bi joj mudrost mogla da naloži da ponešto od ponuda i odbije.
Ona samo puca na zaradu i svojom popularnošću koketira sa politikom, što se, do duše u vašim ličnim granicama, očekuje i od vas. Za početak, estradu treba da prihvatite kao meru stvari svugde, pa i u kulturi.