Predizborna geografija pokazuje da kakvog-takvog života u Subotici ima samo unutar Ipsilon kraka, kao da je po sredi neka vrsta novog kruga „dvojke“
Branko M. Žujović
Za one koji se sećaju svečanog otvaranja bankomata u Hajdukovu, u prisustvu medija i predstavnika gradske vlade, naslov ovog teksta mogao bi da glasi: „Više od bankomata, manje od punjača“, zato što je na predizbornoj mapi „Dela govore“ punjač za elektromobile, onaj postavljen pre oko pet godina kod naplatne rampe „Subotica jug“, prikazan kao jedna od dvadesetak najvažnijih investicija u gradu.
Nije po sredi nikakav vic, već čista predizborna geografija koja bi u aprilu da bude, ne samo pozitivna, već, po mogućnosti, vrlo dobra ili čak odlična.
Pomenuta mapa, lako dostupna na internetu, slikovito prikazuje da života u Subotici, kakvog-takvog, ima samo unutar Ipsilon kraka.
Kao da su linije tog višedecenijskog projekta, na kom su sve dosadašnje partitokratske konfiguracije i inkarnacije „radile“ kao da probijaju stenovite planine, a ne najplodniju i najpodatniju bačku ravnicu, u međuvremenu postale novi krug „dvojke“. Mali Eldorado investitorskog urbanizma unutar kog je sve moguće, pod uslovom da raspolažete dovoljnim kapitalom i neophodnom zaleđinom.
No, vratimo se pomenutoj predizbornoj mapi političkog blaga.
Kada pogledom iz pravca somborske životne pustoši (Gakovo, Stanišić, Šantić, Miletić…) bez ijedne označene investicije zađete u subotički atar, lako ćete uočiti da ni na potezu od velikog do Malog Bajmoka, računajući tu Đurđin, oba Tavankuta sa Ljutovom, Mišićevo i Malu Bosnu, nema ničega što su sami autori predizborne karte smatrali da treba istaći kao domet vlastite politike.
Južno od naplatne rampe „Subotica jug“, ka Bačkoj Topoli, preko oba Žednika, Višnjevca i Čantavira, takođe.
Zapadno od auto-puta, prema Ludašu, Šupljaku i Hajdukovu, opet ništa. Samo svetluca onaj bankomat, opravdano ljubomoran i uvređen što se na mapi vrhunskih dometa politike nije našao pored punjača.
Naselja i sela u orbiti našeg grada izgledaju pomalo kao „Milioner iz blata“ sa izborima kao jedinim mogućim kvizom, loš geografski garnirung ili prigradska nedonoščad.
Otiđite u Bajmok na mali izlet. Osmotrite tu nepatvorenu propast izbliza. Meštani kažu da ključne rukovodioce mesne zajednice češće možete da sretnete u gradu, gde žive, nego u Bajmoku, gde ih biraju.
Na šta bi Čantavir ličio da nije sredstava iz mađarskog fonda „Prosperitate“? Šta bi bilo sa zgradom Gradske biblioteke koju adaptiraju donacijama iz Mađarske? Zašto nje nema na pomenutoj mapi?
Kada se poslednji put bilo gde, a kamoli na nekom uvaženom i zaista stručnom forumu, razgovaralo o decentralizaciji grada? O neophodnoj relaksiranju gradske politike sa nivoa epskih, tobože nacionalnih tema i njihovih bronzanih odlivaka, na skroman nivo trotoara, vode, modernih kontejnera i kanalizacije, ne daj Bože reciklaže i poneke nove zelene površine?
O tome da nam se, pored istorijskog, etničkog i folklornog, udahne i malo komunalnog života. Kada će prečistač u Bajmoku i kada će u Maloj Bosni prestati da piju onu žućkastu vodu?
Sve ovo ne znači da unutar Ipsilon kraka vlada zlatno doba. Sa partitokratijom ćemo se, izgleda, boriti i za opstanak samog grada, koji je znatno više od betonske smotre zbijenih zgrada, a ne samo zapuštenih prigradskih naselja.
Evo investicija koje vlast, sudeći prema mapi „Dela govore“, smatra da je, unutar Ipsilom kraka, preporučuju na sledećim izborima: rekonstrukcija Gradskog stadiona, akva-park, interna rezerva stalne postavke istorijsko-etnološkog odeljenja Gradskog muzeja, projekat „Kulturne perspektive Subotice“ Savremene galerije, nastavak adaptacije i izgradnje pozorišne zgrade, uređenje Palića sa posebnim osvrtom na izgradnju kanalizacije…
Ako izuzmemo obnovu Gerontološkog centra, dve ili tri škole i dom učenika, te desetak, mapi iz nekog razloga pridodatih, mahom stranih privatnih kompanija, od kojih mnoge nisu baš od juče u Subotici, to bi bilo sve.
Kod obnove Palićkog jezera, gde nesporno ima nekakvih pomaka i izgradnje tamošnje kanalizacije, zaboravili su, jedino, da napomenu da je po sredi odavno započet projekat i da je, pre koju godinu, ekipa iz Gradske kuće u njega pokušala da ubaci mogućnost ugradnje znatno skupljih, a tehnički potpuno nepodesnih kanalizacionih cevi, što je sprečeno objavom u jednom mediju i nepokolebljivim stavom odgovornog projektanta.
Obnovu studentske populacije u gradu, povratak iseljenika, sektor IT tehnologija, zaštitu i unapređenje šuma, podsticanje domaćih preduzetnika i sve ostale “tričarije” iz političke hladovine subvencionisanih stranih kompanija i investitorskog urbanizma, da ne pominjem.
Zato, prvo do Hajdukova po lovu, pa do punjača kod naplatne rampe. Ubacite u “petu” brzinu i vozite do izbora, a posle sve ispočetka, u krug.
Šta se ložite na stvarni život, kad virtuelni uopšte nije loš. Dajte još interneta i igara. Kakav Bajmok, kakav Čantavir, kakva kanalizacija, trotoar ili park. Trice i kučine! Tu su investitori i političari učlanjeni u vlast. Nemate šta da brinete, ni da se mešate. Oni ionako po ceo dan jedino misle na vas. Izbora mi.